На овим странама можете се упознати са приредбама, манифестацијама, промоцијама, трибинама и изложбама које је организовала Дуга Књига, или била један од организатора или учесника
Завршено такмичење за најлепшу божићну представу
Синоћ, у петак 04.01. 2008. проглашени су победници овогодишњег Православног дечијег божићног фестивала „Небесница“. Али, кренимо редом, јер тај дан заиста беше испуњен занимљивим садржајима.
Прво смо имали част да у 11. часова у згради Гимназије погледамо представу „Јежић, стазица и Звезда Рождества“ у извођењу деце из КУД „Слобода“ из Руменке. И поред релативно слабе посећености (Карловчани, Карловчани!), деца су са пуно љубави одиграла овај кратак, али занимљив комад, а све под будним оком њихове наставнице Јасмине Пивнички. Госпођа Јасмина је, заједно са госпођом Данијелом Глигорић, припремала децу и за другу представу коју смо имали прилике да видимо тог послепонева, а то је „Изгубљена ципела“. Извела су је деца из ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице. Неусиљена глума, мноштво духовитих гегова и леп аранжман красили су ову представу. Тиме је завршен први део Фестивала и деца су, са својим наставницама пошли у обилазак Карловаца, а затим на ручак. Први део фестивала медијски су пропратили телевизија „Свети Ђорђе“ из Инђије, снимивши целу представу, коју су и емитовали у суботу, и телевизија „Мост“ из Новог Сада.
У 17. часова поново су се сви окупили у Градској галерији на отварању изложбе икона и иконичних илустрација Серјоже Попова, и минијатура и рељефа Весне Моравић-Балкански. Присутнима су се обратили Ђорђе Коларовић, сликар из Карловаца, а затим и отац Јован, парох цркве Ваведења Пресвете Богородице у Карловцима. Отац Јован је кроз лепу и надахнуту беседу проникао у тајну Празника који је „темељ свих Празника“ – Рождества Христовог, са освртом на иконичне илустрације, изложене том приликом. Посебно је указао на присуство деце на већини илустрација, јер „таквих је Царство Небеско“, што је непрестани позив да се уподобимо „таквима“, то јест дечијој незлобивости, вери и невиности. Након беседе оца Јована реч је преузео председник општине Сремски Карловци господин Миленко Филиповић и свечано отворио изложбу.
Други део фестивала започео је у згради Богословије у 19. часова. Наступили су ученици веронауке из ОШ „23. октобар“ из Сремских Карловаца“ са представом „Снови у ноћи Рождества“.
Ова представа је и првонаграђена, по одлуци стручног жирија који су чинили Гордана Димић, Весна Крчмар и Небојша Тумара. Друго место припало је ученицима ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а треће деци из КУД „Слобода“ из Руменке. Наравно, сврха фестивала било је дружење, које је свакако испред такмичења. Наставницама је Злата Попов, уредница у „Дуга Књизи“ уручила Похвалнице, а свој деци која су учествовала поклончиће са књигама и иконицама.
Екипа „Дуга Књиге“ најсрдачније захваљује свима који су послали пријаве за конкурс; деци и наставницима који су дошли на Фестивал и учествовали, и свима који су помогли да се овај Фестивал одржи, с надом да ће сваки следећи бити бољи и успешнији.
ФИНАЛИСТИ ЗА НАЈЛЕПШУ БОЖИЋНУ ПРЕДСТАВУ
И ове је године, као и прошле, наш жири имао нимало лак задатак да од пристиглих ЦД-а са представама одабере финалисте, тј. три представе које ће бити одигране на Карловачким божићним свечаностима. Финалисти су: ОШ "Јован Јовановић Змај" из Сремске Каменице, са представом "Изгубљена ципела"; КУД "Слобода" из Руменке са представом "Јежић, стазица и звезда Рождества" и ОШ "23.октобар" из Сремских Карловаца са представом "Снови у ноћи Рождества".
Хвала свим учесницима конкурса који су послали пријаве, и позивамо и њих, и све вас, да дођете на избор за најлепшу божићну представу, који ће се одржати у петак, 4. јануара. Доносимо у наставку програм "Карловачких божићних свечаности" за тај дан:
ПЕТАК, 04. јануар
Основна школа “23. октобар”
09.00 - Ликовна радионица ученика Основне школе “23. октобар”
Карловачка гимназија
10.00 - Поставка божићног салона духовне литературе и изложба ликовних радова ученика верске наставе са простора Епархије сремске
11.00 - Први део такмичења за најлепшу божићну представу – финално извођење према књизи божићних представа “Изгубљена ципела”
Градска галеријa
17.00 – Отварање изложбе икона и илустрација Серјоже Попова и промоција новог албума традиционалних и духовних песама Асима Сарвана и Пријатеља “Ајде, Јано, кућу да не дамо”; Гост изложбе Весна Моравић-Балкански; Изложба “Божићни колачи”, Кола српских сестара из Сремских Карловаца
Зграда богословије
19.00 - Други део такмичења за за најлепшу божићну представу и проглашење победника.
Подсећање
2. 5. 2007. - У оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ у уторак 2. маја у Дому Светог Василија Острошког у Никшићу одржана је промоција књига Издавачке установе Дуга из Сремских Карловаца.
„Дјелатност Издавачке установа Дуга-књига базирана је превасходно на православној књижевности за најмлађе, а на то нас је покренула наша стварност у којој има врло мало православних црквених издавача и штива за дјецу било ког узраста “, мишљења је Серјожа Попов , илустратор. Књиге које су доступне, по ријечима Попова, најчешће су „дотјерани“ преводи протестантске и католичке литературе, којима недостаје изворно-православни сегмент. Дуга Књига настоји да у том смислу афирмише домаће ауторе, који се баве прозом и поезијом за дјецу, попут Весне Белчевић и Божане Стојановић, а простор уступају и руским писцима и њиховим веома квалитетним књигама, написаним у жанровима веома привлачним дјечијем узрасту, попут романа и житија.
Овом приликом у галерији Дома Светог Василија Острошког представљено је и 30-ак илустрација, тзв. иконичних илустрација, чији је аутор Серјожа Попов, који као дипломирани примијењени умјетник иконописање учи код мон. Дамаскина у манастиру Ковиљ. Иконичне илустрације се раде у светлопису, по свим канонима иконе и на њима је присутан иконични поглед из вјечности. Икону треба приближити дјеци њиховим језиком, наћи начин да се оне вјечне истине кажу из искуства дјеце и управо зато смо се одлучили за иконичну илустрацију, користећи, као и у фрескопису живе боје, које су како примјећујемо, веома пријемчиве за малишане, казао је Попов. У представљању ИУ Дуга, у оквиру које су покренуте едиције: Дарови, Иконе и Траг, учествовала је и Злата Попов , уредник. Она је из едиције Дарови издвојила књиге: „Христос се роди“, „Изгубљена ципела“ – божићни игроказ савремених руских аутора, „Принц од Мравосан Брега“ и роман „Прва исповест – повест о Аљоши“ руског писца В. Ј. Маљагина, која је благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, објављена у сарадњи са ИУ Светигора. Едиција „Траг“ пажњу посвећује православној литератури за одрасле, а неке од објављених књига су: „Страсти и њихова пројава кроз соматске и нервно-психичке болести“ руског психијатра Николаја Гурјева и „Тарсија – Христа ради јуродива“ грчког писца и теолога, професора Јована Корнаракиса, која је објављена у сарадњи са манастиром Подмаине у Будви.
http://www.teofil.cg.yu/AKTUELNO/VERNIMA/VASKRS2007/vaskrs2007.html
Трибина "Искуства Русије и Србије у савременој педагогији: стрип, филм, позориште" у Руском Дому
У суботу, 19. маја у Руском дому одржана је трибина под називом "Искуства Русије и Србије у савременој педагогији: стрип, филм, позориште" у оквиру манифестације "Дани породичних вредности". На жалост, најављени предавач професор Андреј Тарасјев био је спречен да присуствује и да да преглед искуства Русије поводом ове тематике. На трибини су говорили: Весна Бобић, васпитачица из Старе Пазове, која је са децом из предшколске установе "Полетарац" припремила представу "Изгубљена ципела" из истоимене књиге. Ову представу су одиграли у оквиру манифестације "Дани породичних вредности". Васпитачица Весна и "Полетарци" су наши стари другари, а сећамо их се са "Карловачких Божићних свечаности", када су освојили прву награду на позоришном фестивалу у организацији "Дуга Књиге". Госпођа Весна је на трибини изнела своја искуства рада са децом, када су у питању представе са православним садржајем. После госпође Весне је говорио ђакон Ненад Илић, и представио пројекат који је покренуо - житија светитеља у стрипу. Он се осврнуо на могућност везу између стрипа и предањског фрескописа, како у теорији тако и у пракси. Серјожа Попов се надовезао на речи оца Ненада, и представио стрип за децу "Мравко Несташко", који је изашао у издању "Дуга Књиге". Он је такође направио парелелу између стрипа, предањског иконописа и илустрације за децу.
После трибине присутни су имали прилику да погледају неколико руских цртаних филмова, које је на лицу места преводила Злата Попов. Реч је о цртаћима из педесетих година прошлог века, и одличан су пример "правих" цртаћа, у којима, за разлику од модерних, нема агресије, туче, монструма и баналних прича. Деца су два пута тражила "бис", на наше велико задовољство.
Изложба илустрација и промоција књига "Дуга Књиге" у Никшићу
У среду, 2. маја у духовном центру "Дом Светог Василија", редакција "Дуга Књиге" имала је част да, на позив организатора, свештеника Бобана Јокића, учествује у манифестацији "Дани Светог Василија Острошког" у Никшићу. "Дуга Књига" се представила изложбом иконичних илустрација Серјоже Попова, илустрацијама које су објављиване у издањима "Дуга Књиге", али и других издавачких кућа.
Изложбу је у 20 часова отворио о. Бобан, а затим је уредница "Дуга Књиге" Злата Попов, укратко представила досадашња издања наше куће, и осврнула се на стање у православној књижевности за децу данас, како и на стање у књижевности уопште, тојест на токове који преовлађују у њој. Ти токови, на жалост, нису нимало оптимистични, јер се деци и даље највише презентују магија, насиље или лаке и бесмислене причице.
Аутор илустрација, Серјожа Попов, у кратким цртама је изложио концепцију "Дуга Књиге" када су у питању текстови и илустрације. Наиме, нагласио је "Дуга" жели да афирмише пре свега домаће ауоре, песнике и писце, који и преовлађују у досадашњим издањима, као и да преводи актуелна дела страних аутора. Затим је дао своје виђење о потреби иконичне илустрације у књигама за децу, превасходно због додира деце са светињом, што икона и јесте. Такође је потребно наћи израз за савремену децу, израз који ће бити занимљив и привлачан деци која су са свих стрна и медија бомбардована разним садржајима. Наравно, коначну реч даће они којима су књиге намењене, а то су наши најмлађи.
"Дуга Књига" се овом приликом још једном захваљује оцу Бобану на позиву, браћи и сестрама из Духовног центра "Свети Василије" на гостопримству, и свима заједно на одличној организацији.
Изложба ће, иначе, бити отворена до 11. маја. С
ДАНИ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, НИКШИЋ 2007. ГОДИНЕ
1. мај, уторак
- Вече са академиком Владетом Јеротићем, Сцена 213 , 20 часова
2. мај, сриједа
- Изложба и промоција књига Издавачке куће Дуга из Сремских Карловаца, Дом Св. Василија , 20 часова
3. мај, четвртак
800 година од преноса моштију из Хиландра Св. Симеона у Студеницу
- Предавање, Игуман манастира Студенице о. Тихон, Духовни значај манастира Студенице, Дом Св. Василија , 20 часова
5. мај, субота
- Промоција књиге „ Српски језик између истине и обмане (социо) лингвистичка анализа стања у Црној Гори“, др Јелице Стојановић и мр Драге Бојовић, Дом Св. Василија , 20 часова
6. мај, недјеља, Ђурђевдан
- Манастир Ђурђеви Ступови Света Архијерејска Литургија и Литија, 9 часова
- Гости Дана Св. Василија: Голијски сабор културе, Поетско музички словенски вијенац , Сцена 213 , 20 часова
7. мај, понедељак
- Предавање, Тамара Огњевић, (историчар умјетности)- „Хумски кнез Мирослав и његова епоха“, Дом Св. Василија , 20 часова
8. мај, уторак
- Промоција часописа „Слово“, Дом Св. Василија , 20 часова
9. мај, сриједа
- Промоција часописа „Свевиђе“, Дом Св. Василија , 12 часова
- Пјесничко вече Благоја Баковића, Дом Св. Василија , 20 часова
10. мај, четвртак
160 година од штампања Горског вијенца
- др Радмило Маројевић, Критичко издање Горског вијенца,
Сцена 213 , 20 часова
11. мај, петак
• Добротворни концерт-
• Хорови: Св. Мученика Станка - Никшић, Преподобне мати Ангелине - Никшић. Гости: Хор Богословије Светог Петра Цетињског- Цетиње, Саборна Црква Светог Василија , 19 часова
- Изложба- Галерија Дома Св. Василија Острошког , 21 час
12. мај, субора, Свети Василије Острошки
• Света Архијерејска Литургија, Саборна Црква Св. Василија
9 часова
• Свечана Литија улицама града, Литија креће испред Саборне Цркве у 18 часовa
Проглашена најлепша представа
У петак, 5. јануара 2007. у препуној свечаној сали Карловачке гимназије, одржано је финале за најлепшу божићну представу. Било је то вече које ће се заиста дуго памтити. Сала је била премала да прими све који су желели да присуствују овој приредби (фестивалу, по речима стручног жирија). Но, кренимо редом. У присуству Епископа сремског Василија и карловачког свештенства, након отпојане молитве Пресветој Богородици, окупљене је поздравила Злата Попов, главни и одговорни уредник "Дуга Књиге", најавивши учеснике. А њих је било заиста много: деца са својим васпитачицама, веруочитељицама и наставницама, и то: из ОШ "Бранко Радичевић" из Равног Села, ПУ "Полетарац" из Старе Пазове и ОШ "Угрин Бранковић" из Кучева; стручни жири у саставу: Весна Крчмар, Гордана Димић и Јелена Ратков; и наш драги пријатељ, Асим Сарван, својом музиком је оплеменио ово дешавање. Прву представу, "Јежић, стазица и Звезда Рождества" извела су деца из Старе Пазове, са својом васпитачицом Весном Бобић, и буквално су одушевили публику. Невероватна спонтаност дечице, маштовитост костима и сценографије, мноштво гегова и изванредна музика све су оставили без даха. Вреди споменути да се, уместо лика пирога (колач), који се појављује у тексту, и мами децу ђаконијама, на сцени појавио кловн, маскота једног познатог "ресторана" и мамио децу чизбургерима и шејковима, и на сцени, као сваки кловн, изводио праве вратоломије. Након дугачког аплауза и Асимове музичке нумере са његовог новог албума, деца из Кучева су нам одиграла "Снове у ноћи Рождества". И њихова вероучитељица, Сања Николић, такође се веома потрудила. Због дужине овог текста, деца су одиграла свега два дела ове представе, односно два "сна". И као трећи финалиста, наступила су деца из Равног Села, праћена наставницом Сањом Лаловић. Они су нам одиграли представу по тексту "Топло срце", и веома верно оживели овај узбудљив текст. Сада је жири имао тежак задатак, али резултате смо ипак брзо сазнали: прво место за "Јежића", друго за "Топло срце" и треће за "Снове". Настала је радост, која је кулминирала песмом "Божић, Божић, благи дан", коју је започео Асим, а сви прихватили. Затим су сви учесници добили пакетиће "Дуга Књиге", а свака школа пакет издања, након чега су сви позвани на послужење у холу, где је била изложба деце из школе у Карловцима, као и мала изложба издања "Дуга Књиге". Захваљујемо се још једном свим учесницима, који су ову приредбу схватили пре као дружење, него као такмичење, и што су са пуно љубави и радости припремили представе и одазвали се на конкурс. Захваљујемо се и Туристичкој организацији Сремских Карловаца, организатору Карловачких божићних свечаности, у оквиру којих се одржала приредба, Асиму на дивној музици, и наравно, свима које је Господ надахнуо да то вече дођу у Гимназију и учине га незаборавним.
Конкурс за Божићну представу - ФИНАЛИСТИ
Наш конкурс за најмаштовитију представу полако се ближи крају. Жири је одабрао три представе које су ушле у финале. Заиста нам није било лако да се одлучимо, јер су сва деца свих школа са пуно љубави и радости припремили представице. Ипак, три су биле заиста посебне: представица "Јежић, стазица и Звезда Рождества" коју су спремила деце из предшколске установе "Полетарац" из Старе Пазове са својом васпитачицом Весном Бобић; затим "Снови у ноћи Рождества", коју су припремила деца и њихова вероучитељица Сања Николић из ОШ "Угрин Бранковић" из Кучева; и "Топло Срце" су припремила деце и њихова наставница српског језика, Сања Лаловић из Равног Села. Финале се одржава у оквиру Карловачких божићних свечаности, у петак, 05. јануара у 15.30 часова, у свечаној сали Карловачке гимназије. Ове свечаности традиционално организује Туристичка организација Сремских Карловаца.
Финални жири ће бити у следећем саставу:
др Весна Крчмар, професор на академији драмских уметности у Новом Саду,
Гордана Димић, првакиоња СНП-а и
Јелена Ратков, професорица српског језика у Карловачкој гимназији
Музички део програма поверен је нашем познатом музичару и композитору Асиму Сарвану, који се с љубављу одазвао на наш позив.
Овде можете погледати програм свечаности за петак. Биће нам радост да дођете, да заједно са дечицом поделимо радост Рождества Христовог.
Промоција издања "Дуга Књиге" на Сајму књига
Београдски сајам књига, недеља, 29. октобар 2006.
Данас је на штанду Српске Православне Цркве, као и сваки дан између 12 и 13 часова, одржана промоција књига за децу православних издавача. Овога пута посетиоци сајма имали су прилику да се упознају са издањима за децу издавачких кућа "Светигоре", "Дуга Књиге" и књигом "Давид и Голијат" Драгана Којовића Које. Промоцији су, поред домаћина, Радмиле Мишев, уредника "Светосавског звонца", присуствовали главни и одговорни уредник "Дуга Књиге" Злата Попов и Драган Којовић Која. Од издања "Дуга Књиге" посетиоцима су представљење књиге "Изгубљена ципела" и "Принц од Мравосан Брега". Злата Попов је испричала занимљиву повест о настанку књиге "Изгубљена ципела". Наиме, издавачка кућа "Нескушни сад" из Москве расписала је конкурс за божићни игроказ, али под једним условом - да међу ликовима у представи не буду Христос, Богородица или неко од светих... и четири најбоља текста ушла су у ову чудесну књигу. Попова је затим позвала децу и учитеље на нови конкурс у организацији "Дуга Књиге" - за најмаштовитије припремљену представу по једном од ова четири текста. Појединости о овом конкурсу можете наћи на нашем сајту. Она је, такође, најавила и ново издање - "Трилогију о Аљоши" Владимира Маљагина, која је већ у штампи, као и иконе којима је илустрована ова трилогија. Затим су, уз наградна питања, подељене књиге и иконе за децу "Дуга Књиге". Цео програм је улепшао Драган Којовић својим песмама
Трибина у манастиру Подмаине у Будви
У недељу, 13. августа 2006. у манастиру Подмаине у Будви одржана је трибина на тему „Православна књижевност за децу“. Трибину су организовали „Дуга Књига“ и манастир Подмаине. Отац Владимир Вукашиновић из Београда, иначе најављен као гост, нажалост, из оправданих разлога није могао да присуствује трибини, али је послао текст који је припремио, а прочитала га је уредница дечије едиције у Дуга Књизи Злата Попов. Овај текст, под насловом „Деца и црквено сликарство“, преносимо у целини. Затим се присутнима обратио Владимир Маљагин, главни и одговорни уредник Даниловског благовесника, писац и драматург из Москве, са којим Дуга Књига гаји плодну сарадњу. „Савремена православна књижевност за децу“ је тема о којој је говорио господин Маљагин. Сазнали смо укратко о новим књигама за децу у Русији. Разговор са господином Маљагином намеравамо да објавимо ускоро на сајту као посебну целину. Наш познати музичар и композитор, Асим Сарван , је свој програм под називом „Светлост и боја звука“ извео на гитари кроз песме из свог богатог опуса. Остатак вечери је протекао у разговору са присутнима, размени мишљења и утисака. Будући да је управо изашао из штампе стрип Принц од Мравосан Брега из серије Мравко Несташко, и да представља новину у нашој православној књижевности, заиста није недостајало тема за разговор. Веома смо захвални свим присутнима на сугестијама, примедбама и утисцима везаним за наша издања. Мислимо да са фотографија лако можете осетити атмосферу која је владала те вечери у овој будванској светињи.
Јереј Владимир Вукашиновић
ДЕЦА И ЦРКВЕНО СЛИКАРСТВО
Вечерас смо се, драга браћо и сестре, сакупили у овој светињи да проговоримо неколико речи о важној теми узајамног односа црквеног сликарства, црквеног, уметничког, ликовног израза и дечије литературе, књига које припремамо, илуструјемо и објављујемо за нашу децу. Непосредни повод нашим закључцима, поред позива организатора, јесу књиге Божане Стојановић – Свесликар (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2004), Стаза љубави (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2004), Бисерница (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2005) и Царство Славе (Сремски Карловци, Дуга Књига, 2005) које је илустровао Серјожа Попов. Ово обраћање, међутим, не намерава да се задржи само на оквирима које му ове, лепе и драгоцене, књиге за децу постављају. Оно за циљ има да покуша да одговори на питање да ли има и, ако има, какво је место илустрације православног духовног штива ван оквира канонске ликовне иконичке или фресколике сликовне службе литургијском животу и потребама Цркве. Овај кратки осврт, слободан од претензија да до краја одговори и намеран да пре укаже на могуће место или сусрет одговора, полази прво од вишевекове дилеме: каквим средствима треба исказивати божанске садржаје да би ликовни прикази истих били богодолични? Другим речима, на који начин данашњи илустратори црквених књига, на првом месту оних за децу, треба да раде да би истовремено били верни духовном искуству црквеног живота које желе да изобразе и били кадри да деци то искуство на разумљив, близак и крајње пријемчив начин искажу.
Генерално гледано, у историји сакралног сликарства можемо пратити неколико основних путева развоја. Један је онај који одликује тзв. византијско сликарство. Он подразумева де се богодоличним методима, сликарским техникама и решењима, сликају божанске, духовне, свештене теме. Овај стил је мање- више сачуван или настоји да буде у духовном озрачју источног православног хришћанства. Други је пут који одликује западно хришћанско уметничко изражавање. Он подразумева феномен да се средствима, стиловима и техникама секуларног уметничког изражавања представљају свештене бибиблијске и црквене теме. Тако да овде имамо исте оне теме које постоје у источно-православном сликарству али су другачије представљење и имају другу функцију. Оно што је на западу религијска слика на истоку је икона . Дакле једну слику свештено не одређује њена тема него начин њеног извођења. Рођење Христово, на тај начин, у фламанском сликарству или на зидовима манастира српског 14. века не представља исту стварност – једно је слика пред којом се побожно клањамо и исксутвујемо Емануила који је сада и овде присутан и рађа се међу нама чијем се рођењу ми стварно литургијски празнично приопштавамо а друго је слика која нам указује на нешто што је некада негде било и чему се ми дивимо, шта поштујемо али у односу на шта имамао онтолошку дистанцу.
Религијско сликарство ових књига за децу узима трећи, нови пут. Он није суштнски нов јер је такве покушаје, додуше у другим димензијама стваралаштва, већ имао отац Стаматис Склирис али је ново у нашем дечијем сликартсву. Стаматис је као и наш Серјожа пошао од суштинске претпоставке да се разлика сакралног и профаног не укида само на начин да се све може сликати профаним стилом и техникама него да то важи и обрнуто – да се све може сликати свештено и иконично, ондосно да је све бременито вечним божанским смислом и назначењем. Овде је реч о узимању сакралних метода сликања и примењивању на мешовите теме – свештене и профане. На овима илустрацијама имамо помешане ликове Бога и Светих Његових али и деце и њиховог света: играчака, животиња, биљака, риба и вода и свега онога што их окружује. То одмах пред нас поставља неколико питања. Да ли је легитимно сликати овакве садржаје овим средствима? Да ли има места за лутке и куце у Царству Божијем? Која је педагошка улога свештеног изображавања свакодневних приказа?
Одговор на ове дилеме не треба тражити изван контекста оних којима се обраћамо односно деце. Деца, којих је Царство Божије, осећају да је граница између духовних стварности које јесу и које ће доћи у ствари укинута, она имају своју чудесну детињу есхатологију у којој руку под руку учествују Свети Божији, кућни љибимци, стихије и жеље. Деца не деле стварност јер имају то уцеловљено искуство које ми одрасли тражимо и муком стичемо. Ми који знамо да уколико се не обратимо и будемо као деца нећемо видети Царства Божија на овим страницама сазнајемо какво је оно сада међу нама. У њему има места за све и свакога ко добри род дон o си накалемљен на лозу Христовог цветања. А ту лозу, руку под руку, заливају илустратори оваквих издања, деца која их читају или слушају и ми који смо их родили и који им у ручице са радошћу предајемо овакве књиге
Уручене награде "Захарија Орфелин" за најлепше књие
12 Међународни салон књига, Нови Сад - Награде "Захарија Орфелин" додељују се на Међународном салону књига за најбољу ликовну и техничку опрему књига издатих између два Салона. Награде се додељују у следећим категоријама: монографија, енциклопедија, приручници, белетристика, сликовница, речници и часописи.
Прва награда у категорији сликовница припала је Весни Моравић - Балкански за књигу "Палчица" у издању "Креативног центра". Друга награда припала је Марини Сремац и Јасмини Радујко за опрему књиге "Изгубљена ципела" у издању "Дуга Књиге" из Сремских Карловаца.
Признајемо да је ова награда велико изненађење за екипу "Дуга Књиге". У исто време, она је и велики подстрек за даљи рад, стога се још једном захваљујемо организаторима конкурса на указаној части.
Изложба у оквиру манифестације “Божићни сусрети” у Руском дому
Као што смо вас већ обавестили 24 јануар је, у оквиру манифестације “Божићни сусрети” у Руском дому, био посвећен најмлађима, а част да то вече приреди припала је Издавачкој установи “Дуга Књига” из Сремских Карловаца. Било је то вече радости, бар за нас, али судећи по реакцијама и за најмлађе, наше посетиоце.
Након представе “Јежић, стазица и Звезда Рождества” и разговора публике и наших гостију из Русије, пре свега аутора овог игроказа Владимира Јурјевића Маљагина, ђакон Драган Ашковић је отворио изложбу књижевних илустрација нашег иконописца Серјоже Попова. Насловљена “Небесница”, ова изложба је уистину одраз Неба на земљи и радости живљења у Господу и с Господом.
Небесница је иначе Звезда која у ноћи Рождества одлази на земљицу да божићну радост подели са својим пријатељем Данилом. На илустрацијама Серјоже Попова Небо се спушта на земљу и земља се уздиже до Неба.
Преображени простор, иконичан цртеж и пре свега Божанска светлост којом су осветљени ликови, и не само ликови него и све што Господ створи, говоре нам да се ради о иконама. Аутор у својој слободи, датој му од Господа, одлази корак даље и у икону уводи нове ликове који се до сада нису појављивали, или јесу, али не на истакнутим местима. Ту је Звезда која плаче и тугује, лептир који на својим крилима носи дечака у сусрет Господу Свесликару, Који у својој руци држи четкицу и палету стваралачке радости – ова илустрација, која представља Господа као Уметника над уметницима, као да кличе са псалмопојцем: «Како су величанствена дела твоја, Господе! све си премудрошћу створио».
У оквирима догмата Православне Цркве аутор обрађује теме које су деци занимљиве и блиске, уводи их у један преображени свет, свет у којем је све обасјано Божанском светлошћу и где Бог, Света Тројица, у свом наручју нежно грли дете. Дете је присутно скоро на свакој илустрацији Серјоже Попова: оно улази у пећину у којој се Господ родио и дели Божићну радост са пастирима и радост Васкрсења са мироносицама. Дете од самог анђела сазнаје радосну Васкршњу вест а на икони Васкрсења и само радосно кличе!
Колорит је веома интензиван. Боје су чисте и јасне и на изузетан начин одражавају радост наше православне вере.
Илустрације Серјоже Попова објављене су у књигама за децу: Свети Сава, Стаза Љубави , Свесликар , Бисерница, Царство Славе, а у издању издавачких кућа “Беседа” и “Дуга Књига”.
Изложба ће у Руском дому бити отворена до 6. фебруара.
Програм за децу Издавачке установе ”Дуга Књига” из Сремских Карловаца
Била нам је част и заиста велико задовољство да као издавачка установа будемо један од суорганизатора овогодишње манифестације “Божићни сусрети”, у организацији Руског дома у Београду. Но, оно што нас је посебно обрадовало јесте то што управо нама припао тежак, али верујемо и најлепши задатак – да приредимо програме за најмлађе.
Посебно нам је било лепо у уторак, 24. јануара. То предвечерје је у Руском дому почело позоришном представом ”Јежић, стазица и Звезда Рождества” по тексту Владимира Јурјевића Маљагина. То је један од четири божићна игроказа објављена у издању Издавачке установе “Дуга Књига”, а под заједничким називом “Изгубљена ципела”. Представу су извела деца из београдске основне школе ”Влада Аксентијевић” са својом вероучитељицом Марином Ашковић, која је представу и режирала.
Била је заиста права радост видети с колико маште и љубави су наши, само растом мали, глумци сценски приповедали о јунацима овог игроказа. Пуна пажња је посвећена сваком сегменту представе: и сценском изразу, и костимима, и сценографији и сценским ефектима. Док су јунаци игроказа лутали шумом у којој су се изгубили, пратио их је фијук ветра, звуци шуме... а онда је пред сам крај представе одјекнула радосна звоњава црквених звона, звуци који су најављивали навечерје Рождества Христовог. Целокупан доживљај могао би се описати само једном једином реченицом – ученици београдске основне школе “Влада Аксентијевић” у потпуности су нам пренели атмосферу ноћи у којој се родио Богомладенац.
Ненаметљиво, али веома снажно и јасно, пренета је и порука игроказа – да колачи, играчке и телевизор нису штетни сами по себи, али да нас њихово неблаговремено и неумерено коришћење заиста може оставити смрзнуте усред мрачне шуме. И благо ономе ко има пријатеља какав је Јежић – пријатеља који ће га вратити на пут којим иде Звезда Рождества, а који води до Богомладенца Христа.
Утиске са представе нам је први пренео сâм писац, Владимир Јурјевић Маљагин. Господин Маљагин се након представе обратио гледаоцима и рекао да се, док је писао текст представе, није надао да ће га овај игроказ одвести тако далеко, чак у Србију. Такође га је обрадовало кад је чуо да су сва деца, још док се представа припремала, желела да добију улогу Јежића, који је прави херој врлине. А хероји врлине, какав је наш Јежић, као по правилу показују истинску бригу и пожртвовање за своје другаре, не презајући да их и физички одбрани од опасности које их вребају. Након нашег драгог госта, писца Владимира Јурјевића Маљагина, публици су се обратили Јулија Данилова, главни и одговорни уредник “Нескучног сада” (што би у преводу значило врт у којем није досадно ), московске Издавачке куће која је књигу “Изгубљена ципела” објавила на руском језику. Гледаоци су топло поздравили и вероучитељицу Марину Ашковић, редитеља представе “Јежић, стазица и Звезда Рождества”. И наша драга гошћа из Русије Јулија Данилова и вероучитељица Марина Ашковић су спонтано и с много љубави пренеле своје утиске и свој доживљај овог сценског подухвата ученика школе “Влада Аксентијевић”.
Надамо се да је ова представа само прва у низу и да ћемо имати прилике да видимо и остале текстове у извођењу како професионалних позоришта за децу тако и у извођењу најмлађих.
Такође желимо да изразимо задовољство што су се наши пријатељи, деца из београдског Центра за заштиту одојчади, деце и омладине са својим васпитачицама одазвали нашем позиву и присуствовали представи, а након представе и отварању изложбе илустрација за децу Серјоже Попова.
Данас, док сумирамо утиске о нашем учешћу на Божићним сусретима, још смо уверенији да је најтеже припремити нешто што је намењено најмлађима. Разлог је сасвим једноставан – то је једина публика коју не можете ни преварити ни заварати. Прво што препознају јесте љубав коју им дарујете уз књигу, представу, изложбу... Ако тога нема, узалудан је био сав труд. Ако је пријем најмлађих наше књиге “Изгубљена ципела”, представе “Јежић, стазица и Звезда Рождества” и изложбе илустрација “Небесница” мерило наше љубави према нашим најмлађим читаоцима, онда ми у Издавачкој установи “Дуга Књига” имамо много разлога за радост. Даће Бог да та радост никада не престане.
ДУХОВНА ТРИБИНА– “ПРАВОСЛАВНА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ” И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “ИЗГУБЉЕНА ЦИПЕЛА”
У недељу, 22. јануара 2006. у Mисионарској школи при храму светог Александра Невског у Београду одржана је трибина под називом Православна књижевност за децу. На овој трибини учешће су узели протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, наши драги гости из Русије Владимир Јурјевић Маљагин, главни и одговорни уредник издавачке установе “Даниловски благовесник”, Јулија Данилова, главни и одговорни уредник издавачке установе “Нескучный сад” из Москве, Радмила Мишев, главни и одговорни уредник часописа “Светосавско звонце” и др Весна Крчмар, рецензент књиге “Изгубљена ципела”, иначе професор новосадске Позоришне академије.
Сваки од учесника је дао своје виђење овог важног питања. Након израза добродошлице и топлих речи оца Љубодрага, драгоцено је било чути искуство наших гостију из Русије везано за књижевност за децу. По речима Јулије Данилове, у књигама за децу потребно је истаћи хероизам, али не хероизам “хероја” који машу “чаробним” штапићима, пушкама и ножевима, већ хероизам врлине, пријатељства, пожртвованости. Управо су такви и главни јунаци књиге Изгубљена ципела , коју је објавила издавачка установа “Нескучный сад” на руском, а “Дуга Књига” на српском језику. Ова занимљива књига од четири игроказа има необичну историју. Настала је тако што је “Нескучный сад” расписао конкурс за драмски текст за децу, али под условом да се за главне јунаке не узимају личности Господа Христа, Пресвете Богородице, анђела, нити било ког од светитеља, већ замишљен јунаци који кроз бајковиту причу и у разним ситуацијама испољавају хероизам врлине. Одабрана су четири текста који су објављени под заједничким називом “Изгубљена ципела”. Изузетно је вредно то што су сва четири текста лишена морализаторског придиковања. Уместо тога ненаметљиво, али јасно, истакнуто је да су чињење добра или зла у сфери наше слободне воље, као и да је човеку природно и својствено чињење добра и љубав према ближњем. Још је јасније да наши хероји чине добро побуђени љубављу према Једином Добром – Господу Христу. Чини нам се да је ово заиста драгоцен путоказ када је реч о савременој књижевности за децу. Драгоцен и веома актуелан, јер је очигледно да је наше време препуно искушења и утицаја каквих раније није било, бар не у тој мери. Зато деци треба понудити нешто ново, односно из препуне ризнице Православља изнедрити нови израз који ће бити занимљив деци нашег времена.
Владимир Јурјевић нас је потом упознао са својом трилогијом о дечаку Аљоши, који је такође херој врлине.
Ако Бог да, у издању “Дуга Књиге” ове књиге ће бити преведене на српски језик.
Радмила Мишев је госте из Русије укратко упознала са издавачким подухватима наших издавача када је у питању књижевност за децу, а др Весна Крчмар, као рецензент књиге “Изгубљена ципела”, надахнуто говорила о књизи и изразила наду да ћемо текстове из књиге имати прилиике да гледамо преточене у позоришне представе.
На крају, имали смо прилике да се упознамо и са осталим издањима издавачких установа из Москве “Даниловски благовесник” и “Нескучный сад”, на изложби коју су гости из Русије приредили у оквиру трибине.
Изложба под називом “Небесница” у Руском дому у Београду
Поднаслов овогодишње манифестације “Божићни сусрети” у Руском дому у Београду је руско-српски духовни дијалог. Манифестација је концепцијски осмишљена тако да обухвата скоро све видове стваралаштва, и то кроз музичка, филмска, позоришна, књижевна и ликовна дела руских и српских стваралаца. Нашу пажњу посебно су привукле најаве изложби. Једна од њих посвећена је руском иконопису и архитектури из времена Краљевине СХС па до наших дана, а друга, под називом “Небесница”, представља српску иконичну књижевну илустрацију кроз дела иконописца Серјоже Попова.
На радост најмлађих читалаца, Серјожа Попов прави двиг од иконе до илустрације, или од илустрације до иконе, и тиме на особен начин сведочи да је све што Бог створи: добро веома . И све је живо! Његова звезда Небесница тугује, моли се, радује се и за Рождество Христово одлази до земљице. Да ли је притом Попов имао на уму звезду или анђела Господњег, не знамо, али зато знамо да свети Оци Духом Светим казују да је Звезда Рождества уствари анђео Господњи. Дакле, у оквирима истина Православне Цркве Попов слика оно што је Господ Свесликар осликао и даровао деци Својој. О томе сведочи и податак да не постоји илустрација без Господа. Господ или благосиља, или шири руке да загрли онога ко Му је кренуо у сусрет или се пак огледа у лепоти онога што је љубављу Својом створио.
Свечано отварање изложбе “Небесница” најављено је за 24. јануар у 17 часова у Руском дому у Беораду.
Иначе, илустрације Серјоже Попова обогатиле су издања “Беседе”, Издавачке установе Епархије бачке, и “Дуга Књиге” из Сремских Карловаца.