Уторак, 6. мај 2008.

Драги моји, срећан вам празник Ђурђевдан и желела бих да честитам свим домаћинима који славе славу Свети Ђорђе, и да га увек славе док су живи у миру и спокојном животу.
Одлучила сам да напишем неколико речи о прослави Ђурђевдана на Косову и Метохији, да опишем како се Ђурђевдан слави на Косову и Метохији.
Празник почиње тако што људи, жене чак и бебе уочи Ђурђевдана излазе у шетњу. Успут понесу храну са којом се почасте и роштиљ такође. Након шетње људи и жене са сакупе на једној ливади и тада пеку роштиљ. Тада је нама деци најлепше када смо сви на сигурном, тојест са својим родитељима. Ми се играмо друштвене игре.
Након роштиља сви одлазе да уберу цвеће од којих се праве венци за девојке и девојчице. Оне стављају венац на главе или око струка. На главе тављају да би им коса била дуга и лепа, а око струка да би биле витке, високе и лепе девојке. Такође, момци и девојке стављају на главе трепетилке да би се брже удале, односно оженили. Узима се цвеће, свако се враћа својој кући и кити врата.

Тада младићи, тачније Милан и Марко (близанци) почињу да свирају косовске песме и српска кола. Ораховачки домаћини од куће доносе вино и ракију јер је Ораховац, мој родни крај, познат по вину и ракији. Народ је срећан и бар на трен забораве шта су доживели. Сви играју и певају, чак и мала деца. После весеља свако одлази кући.
Када сване Ђурђевдан, црквена звона позивају у цркву. Пре тога сви се умивају изворском водом у којој су потопљени ускршње јаје „чуваркућа“ (страшник), лист од дивље руже и дрен.

После тога сви иду у цркву. Реже се колач ономе који слави славу. Када се заврши служба, људи се поздрављају са „срећан Ђурђевдан“. Тог дана су сви срећни. Када буде вече мајке купају своју децу црвеним јајетом и дреном да буду румени као јаје и здрави као дрен.

Ето тако се слави Ђурђевдан на Косову и Метохији, који је познат по светом Ђорђу који је убио аждају.