Светла Седмица, 2008.

Драги моји, срећан Вам празник, да га увек славите у миру, добром здрављу, весељу и слободи. Написаћу неколико речи о прослави највећег празника УСКРС на Косову. У поноћ огласила су се манастирска звона, то је позив на литургију. Литургија се одржава у Великој Хочи, ту је отац Мирон са братијом који одржавају литургију. Манастир је препун људи, деце чак су и жене са мале бебе дошли на литургију. Док одржава  службу отац Мирон све бебе спавају у мајчиним крилима. Литургија је лепа и одржава се с великом љубављу према Господу јер је Господ ту и чује наше молитве. Причешћују се сви, прво бебе а онда деца па онда одрасли.

Сви се радују и поздрављају се са ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Честитају међусобно празник. Код нас у Ораховцу је литургија почела у 5 сати изјутра и то оглашавањем црквених звона.

Оба звона чују се ко зна докле, ветар носи звуке звона као да жели свима да обавести да је Господ Васкрсао. Сви смо у цркви, отац Веља облачи своје свечану одежду и полако се припрема за литургију, деца која помажу облаче се и они пале свеће и они се припремају за помоћ око литургије.

Литургија почиње... појци су ту и они учествују у томе. Све је лепо и свечано, отац Веља гласно понавља три пута ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!! А ми гласно одговарамо ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!! Сви се причешћују и сви су радосни, отац Веља на крају службе поделио сваком по чоколаду и иконице које је послао Серјожа Попов, са сликом Васкресење Господње. Ми деца смо највише радосни јер се туцамо јајима, црквено двориште је препуно деце и сви се радујемо најтужнијем али ипак најрадоснијем дану ВАСКРСУ (1).

Када се то заврши сви дођемо кући, и онда идемо да полазимо за јаја , то је исто као за Божић, идемо код роћака и они нам дају ускршње јаје, слаткише и поздравимо једне друге. Исто тако долазе нам гости и честитају нам празник. Тога дана је трпеза мрсна и сто је постављен са разном храном, на средини стола је корпица са ускршњим јајима.

Сваки гост попије по неку чашицу домаће ракије, укрсте  и пожеле све најбоље домаћину. Нажалост и овога пута су Ораховчани провели празник уз свећу али то нам није покварило расположење, и празнично весеље. Сви смо запевали народне песме, и здравили једни другима. Могу све да нам отму али не и ВЕРУ НАДУ И ЉУБАВ.

Добро увек победи зло, па је тако и овог пута било, они нас каменом а ми ћемо њих хлебом... ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Јована Радовановић, Ораховац

(1) Јована је мислила на крсто-васкрсни смисао који прожима овај Празник, тј. на Велики Петак као најтужнији и Васкрс као најрадоснији Дан. Она у свом чистом детињем срцу осећа ту крстоваскрсност, па смо оставили како је она написала.