Писмо дванаесто - Спасовдан у Ораховцу

Четвртак, 12. јун 2008.

Освануло је још једно важно празнично јутро у српском делу мог родног краја Ораховца. Огласила су се црквена звона која дозивају српски народ у цркву.
Док се мештани Ораховца сакупљају на литургију, девојчице мог узраста помажу бакици Миланчици око спремања трпезе у црквеном дворишту. Када је литургија почела сви смо били у цркви. Службу су служили отац Јован из манастира Св. Врача и игуман манастира Св. Јована у Великој Хочи отац Мирон.
Литургија је била лепа и свечана. Мештани Ораховца су певали из свег срца и душе. Сви се моле да Господ и овај празник Св. Спас спасе српски род на Косову и шире. Пред крај литургије су се деца, бебе, људи и жене причешћивали. Док су се деца причешћивала калуђери су их љубили у главу и благословили их. На крају литургије је подељена нафора. Када се литургија завршила ја и моје другарице смо помагале бакици да послужи госте у црквеном дворишту. Сви су био задовољни нашом послугом. После тога испред звоника је постављен сто. На њему је био колач и вино.
Пришла је Миланка Радић нама позната као ”бакица”, и са монасима и мештанима Ораховца окретала је колач, и певали песму која је одређена за ту прилику. Овога пута је колач узела породица Шарић. Монах се сагнуо и пружио колач малом Филипу, најмлађем члану породице Шарић. Сви смо честитали малом Филипу колач, а он се као и свако мало дете радовао томе. Бакица Миланчица је рекла Филипу: ”Да Господ да добро здравље теби и твојој породици, да добијеш још једну стрину и да се жени твој чика Трајко”, којег Филип неизмерно воли. Сви смо у глас рекли ”амин, Боже дај”. После овога сви су сели за трпезу, пило се наше познато вино и ракија, и била је постављена трпеза. У једном трену почела је и песма, певале су се народне Косовске песме, и сви смо били срећни и весели. На тренутак сам бацила поглед на жице и КФОР који је је био испред цркве, и рекла сам себи да су узалуд поставили ове бодљикаве жице око нас и да узалуд стоји војска испред цркве, јер нас уопште и не чувају ни они ни жице, већ нас чува Господ који је увек са нама. И кад нам је лепо и када није, нас води Божија рука.