ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

Наслов у коме је прва реч камен симболише нешто стамено у тачки додира две ивице или две површине - унутрашње и спољашње, константу духовног живота. Дух бдије усред унутрашњег живота, испуњава нас религиозно осећање. Цео живот садржан у једном трену.
Љубав је заједнички именитељ икона и стихова. Уметност речи и слике спојиле су се у једно на најузвишенији начин. Стихове исписује Божана Х. Стојановић у одређеном ритму и низу читамо песме: Гост у дому Своме, Слава на висини Богу, Чипка бела, Подвиг вере и љубави, Осана, Прамајка и Мајка, Поново ће Господ доћи, Збор зборили врли апостоли, Таворска светлост, У наручју свога Сина, Данилова туга, Наша старија браћа, Границе љубави.
Као пролог појављује се: "Само љубав свако срце може Богу да отвори".
Стихови су плод узвишене љубави.
А затим, у оквиру ноћи појављује се светлост чудна, анђели бели. "У јаслама наћи ћете повијено дивно Дете. Радост благу земља слуша: Ноћас нам се Христос роди". Црква је место у коме је централни пролаз до Царства. Срце као симбол предавања, давања и љубави је залог свега у свету: "Да ти оно, Спасе, шапне, да те љуби, да је Твоје". У рају се налази љубав чиста, "Спас васкрсе, милује нас љубав чиста". "Спас је увек један исти, али душе наше нису. Спас те сада преобрази да сагледаш љубав чисту!" "Сам ће Господ с анђелима по мајчицу своју сићи, и у царство од љубави њену душу Сам уздићи".
Песнички низ окончавају Границе љубави. "Кад то рече Благи Спасе, свети Му се поклонише, па на помоћ руској земљи с благословом похиташе!"
Кроз те дивне стихове проговара дубока религиозност.
Све што у високој поезији и прози иде ка моралној сфери, представља религиозно осећање, које "у светости човечјег живота види највише идеале. Песник, стваралац, блиски рођак Бога, самим тим мора спасавати свет и разбијати зидове мрака и зла, мора се заносити идејом истине, добра и лепоте, дакле идејом Бога" (Исидора Секулић). Иконе је насликала руска рука и руска душа. Уз Русију наша најумнија књижевница везује само суперлативе. "Суперлатив простора, суперлатив снаге, суперлатив брзине, суперлатив заноса израза. Шта све то значи? Значи, да земља и народ који добију све богатство и сваку силу још у примитивном стању, да су та земља и народ чуда и скаски, снова и уметника". Јер, "Русија је највећа држава на свету и њено становништво броји и највише раса и крви. Руска црква је најраскошнија на свету. Руска вокална музика је најсавршенија на свету. Руски балет је најбољи на свету. Руско богоборство је најсмелије, руска побожност је најскрушенија на свету. Руска књижевност је, по идејама, прва на свету".
Два уметника уједињена у Камену од угла певају, сликају, декорирају као деца силне руске маште, а њихове мистерије не престају.

др Весна Крчмар