Никита Михалков данас на Правном факултету

Среда, 16. 01. у 17 часова, Правни факултет - Славни Руски редитељ, добитник многих награда (Оскара, Златне палме, Златног лава,...), и велики пријатељ српског народа. Михалков ће говорити о Косову и Метохији, Православној духовности, култури и уметности и српско руским – односима.

У програму ће учествовати и глумица Ивана Жигон и ансамбл Косовски божури .

Органозатори Удружење студената Правног факултета Номоканон и Друштво српско-руског пријатељства.

Књига "Христос се роди!" изашла из штампе

Најављена књига "Христос се роди!" изашла је ових дана из штампе. Уприличена је на српском, руском, румунском, бугарском и енглеском језику, у укупном тиражу од 18.000 примерака. Издавач за румунски тираж је издавачка кућа "Преданиа" (www.predania.ro), и књиге су већ доступне деци у Румунији. За Бугарску се као издавач појављује фондација „Покров“, односно издавачка кућа „Омофор“ (www.omophor.com). "Светигора" је издавач тиража на енглеском језику, и дела тиража на руском језику, док је "Дуга Књига" издавач на српском и дела тиража на руском језику. Књиге су штампане у Србији, у штампарији "Графит" на Палићу.

„Христос се роди!“ је прва књига из Православне библиотеке „Поздрави“, намењеној најмлађем узрасту деце. Штампана је на картону, и свака страница има свој облик. Следећа књига која је у припреми је „Христос васкрсе“!, и такође планирамо да буде штампана вишејезично. За књигу „Христос се роди!“ стихове је писала наша песникиња Весна Белчевић, и права је радост читати њену песму препевану на друге језике, јер на сваком од тих језика песма се јавља у новом светлу и њене речи су одушевљене душом православног народа у коме је препев настао. Наравно, крајњу реч даће они којима је књига намењена, као и сваки добронамеран читалац, од кога очекујемо сугестије, критике и предлоге.

Књигу на српском језику можете поручити од "Дуга Књиге" са попустом од 30%, односно за 196 динара, док је цена у малопродаји 280 динара.

Такође користимо прилику да вас обавестимо да је "Дуга Књига" успоставила присну сарадњу са Друштвом пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу, и да од сада сва наша издања можете поручити преко Друштва (011/3285-258, dpstupovi@yahoo.com, www.podignimostupove.com), или лично доћи у њихове просторије у Кнез Михаиловој 1-3, Београд.

"ПУТНИЦИ СВЕТИЛНИЦИ" - нова едиција "Дуга Књиге"

Као што смо најавили, из штампе је изашла прва књига из нове едиције "Путници Светилници - Житија Светих за децу", а то је житије светог пророка Јоне, под називом "Како је кит прогутао Јону". Текст је написала монахиња Анастасија из манастира Доње Добрићево код Билеће, а илустрације је урадио Серјожа Попов. Житије светог пророка Јоне "Дуга Књига" је издала заједно са Друштвом пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу, са благословом владике Артемија. Прву промоцију ова књига доживеће, ако Бог да, на предстојећем Сајму књига у Београду. Овде можете завирити у причу о пророку Јони, а такође је корисно да се сетимо речи светог аве Јустина Ћелијског:

Зато "Житија Светих" и нису друго до живот Господа Христа, поновљен у сваком светитељу у већој или мањој мери, у овом или у оном облику. Или тачније: то је живот Господа Христа, продужен кроз светитеље, живот оваплоћеног Бога Логоса, Богочовека Исуса Христа, који је и постао човек: да би нам као човек дао и предао Свој божански живот; да би као Бог Својим животом осветио и обесмртио и овечнио наш људски живот на земљи.

Наставак повести о Аљоши - "Нови пријатељи"

С великом радошћу вас обавештавамо да је из штампе изашао други наставак повести о дечаку Аљоши, познатог руског писца Владимира Маљагина.

У овој књизи, под називом "Нови пријатељи" аутор нас води кроз Аљошине догодовштине након што се из села вратио кући, у град. Његови родитељи немају много разумевања за веру, коју је Аљоша прихватио свим срцем боравећи на селу, код своје побожне баке.

Ново у издању "Дуга Књиге" и "Светигоре"- "Прва исповест"

Дуго најављивана књига "прва исповест - повест о Аљоши" руског писца Владимира Јурјевића Маљагина изашла је из штампе. Ово је прва књига из његове познате трилогије о дечаку Аљоши, док је друга, "Нови пријатељи", тренутно у штампи. Ову трилогију "Дуга Књига" издаје у сарадњи са издавачком установом Митрополије црногорско-приморске "Светигора", са благословом Владике Амфилохија. Текст је превела Божана Х. Стојановић, а илустрације је осликао Серјожа Попов.

ТАРСИЈА - Христа ради јуродива

Радост нам је да вас обавестимо да је из штампе изашла књига "Тарсија, Христа ради јуродива", у издању "Дуга Књиге" и манастира Подмаине из Будве. Аутор књиге је познати грчки писац и теолог, професор Јован Корнаракис. Заслуга за квалитетан превод припада нашем преводиоцу Јелени Капустини. Посебно смо радосни што се нашем позиву да буде уредник ове књиге одазвала монахиња Текла из манастира Доњи Добрићевац, иначе непосредни сведок подвига блажене Тарсије. Она је написала и реч уз ово издање. Такође смо благодарни јеромонаху Арсенију из келије Светог Николаја са Свете Горе, за благослов да се књига преведе на српски језик и објави.

У наставку можете прочитати одломак из књиге који се односи на житије блажене Тарсије.

*

Тарсијина спољашња појава, а доцније и њена пустињска келија, саобразиле су се подвигу и тиховању.

„На почетку је носила црну расу, али је гледала да она изгледа одрпано. Сама ју је шила и на њу нашивала огромне широке џепове, у које је стављала молитвене књиге, Синопсис, Свето Писмо, Псалтир и друго. Али, како су протицале године, њена одећа све се више прилагођавала психологији и духу јуродства, постајала је све прљавија и одрпанија, до те мере да је изгледала комично!“

Једна сестра која је Тарсију често посећивала овако описује њену одећу: „Носила је прљаву исцепану кошуљу (која је некада била бела), нешто дужу од црне хаљине-подрасника на коју је био нашивен огроман џеп, такав да је у њега могло да стане све што би јој пало на памет – њој која ништа није имала. Зими би преко свега тога, у узалудном покушају да се угреје, стављала по три-четири непромочива најлона, један преко другога, а преко рамена би пребацила смеђи пешкир на који је специјално нашила пантљику да изгледа као огртач.“

Тарсија се још од младости трудила да сакрива своје лепо лице, а сада, за време подвига, нарочито је крила своје лепе очи које су, када би их човек пажљиво погледао, личиле на делић дијамантског неба. Носила је наочари са дебелим стаклима, које би око главе учврстила жицом. Када би нешто хтела да прочита, текст би примицала лицу што је више могла. Тако је једном приликом рекла некој својој саговорници: „Све сам дала, сестрице моја, шта још да им дам? И очи сам им дала.“ Побожна сестра тада није разумела смисао њених речи, али касније је сазнала како су, када је Тарсија била млада, неког мушкарца који је посетио манастир задивиле њене очи и то јој је рекао. Она је тада пошла до манастира, узела наочари са дебелим стаклима и почела да их носи, због чега је покварила вид.

Осим тога, током првих година свога живота у манастиру нос је покривала црном траком коју је сама направила и удесила тако да јој прекрива лице, јер јој је неко рекао да има леп нос. Ту траку скинула је са лица тек када је почела да стари.

Исто тако, трудила се да јој глава стално буде по-гнута ка земљи, а и сама је говорила: „Смеђе је моја боја!“

Најзад, место ципела увек је носила офуцане и избушене гумене опанке, које је везивала жицом, а који су увек били распарени.

Келија јој је била таквих димензија да у њој није било места ни за обичан кревет. Човек је тамо могао да се смести само погнут или у седећем положају. Уосталом, сама Тарсија четрдесет пет година није спавала лежећи. Једино је два пута, када је морала да буде смештена у болницу, спавала у кревету, а и то са извесном грижом савести – „због луксуза“.

Унутрашњост њене келије увек је била у потпуном хаосу. Тамо су лежале отворене кутије из којих су вириле којекакве крпе и набацана ћебад, конзерве од мачије хране, отпаци и бескорисне ситнице. Све то стварало је неописив неред, који је подсећао на ђубриште.

„У углу њене келије налазила се велика клупа. Као столице служили су јој цементни блокови и деформисан џак цемента, који се окаменио од кише. У младости Тарсија је имала обичај да седи крај жбуна, шћућурена као псето, док си је у старости обично могао затећи како седи на тој клупи, погнуте главе. Чак и када су је, пред крај, одвели у манастирску болницу, затицали су је како ноћ проводи напољу, на једној каменој клупици, чак и по киши.“

Драги читаоци и посетиоци сајта "Дуга Књиге", обавештавамо вас да од сада преко наше издавачке куће можете поручити књиге других издавача са попустом од 30%. Тренутно у избору имамо књиге манастира Хиландара, Задужбине манастира Хиландара, књигу "Бог и рокенрол" у издању манастира Црна Река, сабрана дела Владете Јеротића и друге. Овде можете погледати списак издања са ценама.

Завршено такмичење за најлепшу божићну представу

Синоћ, у петак 04.01., проглашени су победници овогодишњег Православног дечијег божићног фестивала „Небесница“. Али, кренимо редом, јер тај дан заиста беше испуњен занимљивим садржајима.

Прво смо имали част да у 11. часова у згради Гимназије погледамо представу „Јежић, стазица и Звезда Рождества“ у извођењу деце из КУД „Слобода“ из Руменке. И поред релативно слабе посећености (Карловчани, Карловчани!), деца су са пуно љубави одиграла овај кратак, али занимљив комад, а све под будним оком њихове наставнице Јасмине Пивнички. Госпођа Јасмина је, заједно са госпођом Данијелом Глигорић, припремала децу и за другу представу коју смо имали прилике да видимо тог послепонева, а то је „Изгубљена ципела“. Извела су је деца из ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице. Неусиљена глума, мноштво духовитих гегова и леп аранжман красили су ову представу. Тиме је завршен први део Фестивала и деца су, са својим наставницама пошли у обилазак Карловаца, а затим на ручак. Први део фестивала медијски су пропратили телевизија „Свети Ђорђе“ из Инђије, снимивши целу представу, коју су и емитовали у суботу, и телевизија „Мост“ из Новог Сада.

У 17. часова поново су се сви окупили у Градској галерији на отварању изложбе икона и иконичних илустрација Серјоже Попова, и минијатура и рељефа Весне Моравић-Балкански. Присутнима су се обратили Ђорђе Коларовић, сликар из Карловаца, а затим и отац Јован, парох цркве Ваведења Пресвете Богородице у Карловцима. Отац Јован је кроз лепу и надахнуту беседу проникао у тајну Празника који је „темељ свих Празника“ – Рождества Христовог, са освртом на иконичне илустрације, изложене том приликом. Посебно је указао на присуство деце на већини илустрација, јер „таквих је Царство Небеско“, што је непрестани позив да се уподобимо „таквима“, то јест дечијој незлобивости, вери и невиности. Након беседе оца Јована реч је преузео председник општине Сремски Карловци господин Миленко Филиповић и свечано отворио изложбу.

Други део фестивала започео је у згради Богословије у 19. часова. Наступили су ученици веронауке из ОШ „23. октобар“ из Сремских Карловаца“ са представом „Снови у ноћи Рождества“.

Ова представа је и првонаграђена, по одлуци стручног жирија који су чинили Гордана Димић, Весна Крчмар и Небојша Тумара. Друго место припало је ученицима ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а треће деци из КУД „Слобода“ из Руменке. Наравно, сврха фестивала било је дружење, које је свакако испред такмичења. Наставницама је Злата Попов, уредница у „Дуга Књизи“ уручила Похвалнице, а свој деци која су учествовала поклончиће са књигама и иконицама.

Екипа „Дуга Књиге“ најсрдачније захваљује свима који су послали пријаве за конкурс; деци и наставницима који су дошли на Фестивал и учествовали, и свима који су помогли да се овај Фестивал одржи, с надом да ће сваки следећи бити бољи и успешнији.

ФИНАЛИСТИ ЗА НАЈЛЕПШУ БОЖИЋНУ ПРЕДСТАВУ

И ове је године, као и прошле, наш жири имао нимало лак задатак да од пристиглих ЦД-а са представама одабере финалисте, тј. три представе које ће бити одигране на Карловачким божићним свечаностима. Финалисти су: ОШ "Јован Јовановић Змај" из Сремске Каменице, са представом "Изгубљена ципела"; КУД "Слобода" из Руменке са представом "Јежић, стазица и звезда Рождества" и ОШ "23.октобар" из Сремских Карловаца са представом "Снови у ноћи Рождества".

Хвала свим учесницима конкурса који су послали пријаве, и позивамо и њих, и све вас, да дођете на избор за најлепшу божићну представу, који ће се одржати у петак, 4. јануара. Доносимо у наставку програм "Карловачких божићних свечаности" за тај дан:

ПЕТАК, 04. јануар

Основна школа “23. октобар”

09.00 - Ликовна радионица ученика Основне школе “23. октобар”

Карловачка гимназија

10.00 - Поставка божићног салона духовне литературе и изложба ликовних радова ученика верске наставе са простора Епархије сремске

11.00 - Први део такмичења за најлепшу божићну представу – финално извођење према књизи божићних представа “Изгубљена ципела”

Градска галеријa

17.00 – Отварање изложбе икона и илустрација Серјоже Попова и промоција новог албума традиционалних и духовних песама Асима Сарвана и Пријатеља “Ајде, Јано, кућу да не дамо”; Гост изложбе Весна Моравић-Балкански; Изложба “Божићни колачи”, Кола српских сестара из Сремских Карловаца

Зграда богословије

19.00 - Други део такмичења за за најлепшу божићну представу и проглашење победника.

Нови ЦД Асима Сарвана "Ајде Јано, кућу да не дамо"

Ових дана изашао је дугоочекивани албум Асима Сарвана и пријатеља под називом "Ајде Јано кућу да не дамо", са нових 16 песама. На албуму се појављују и други аутори са својим нумерама, од којих издвајамо Слободана Тркуљу, групу "Моба", Светлану Спајић, и друге. Албум се састоји из два дела. У првом делу, од 11 песама, су ауторске нумере, а у другом, који чине 5 песама су традиционалне народне вокалне песме. Тешко је издвојити било коју песму са овог албума, што није ништа необично, јер потписник ових редова и сам је сведок колико је дуго и пажљиво, са много љубави, Асим "умивао" своје нове песме. Издавач овог ЦДа је манастир Подмаине из Будве.

"Христос се роди!" - друго, вишејезично издање

Издавачка установа „Дуга Књига“ има посебну част и радост да најави следеће издање из свог издавачког програма. Заправо, реч је о читавом издавачком пројекту, који је у себи објединио неколико издавача из разних земаља. Ради се књизи која је већ изашла прошле године у издању „Дуга Књиге“, „Христос се роди!“. Сада је у штампи друго издање ове књиге, с тим да ће овога пута бити штампана на пет језика, у укупном тиражу од 18.000 примерака. У пројекту учествују наши пријатељи из Румуније, из издавачке куће „Преданиа“ (www.predania.ro). „Преданиа“ је издавач за румунско издање књиге. У Бугарској се као издавач појављује фондација „Покров“, односно њихова издавачка кућа „Омофор“ (www.omophor.com). За издање на руском језику потрудили су се наши пријатељи из Белорусије – сестринство Јелисаветинског манастира из Минска, а на руском језику такође ће део књига штампати и издавачка установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“. „Светигора“ се такође појављује као издавач на енглеском језику. И наравно, „Дуга Књига“ издаје друго издање ове књиге на српском језику.

Књига „Христос се роди!“ је прва књига из Православне библиотеке „Поздрави“, намењеној најмлађем узрасту деце. Штампана је на картону, и свака страница има свој облик. Следећа књига која је у припреми је „Христос васкрсе“!, и такође планирамо да буде штампана вишејезично. За књигу „Христос се роди!“ стихове је писала наша песникиња Весна Белчевић, и права је радост читати њену песму препевану на друге језике, јер на сваком од тих језика песма се јавља у новом светлу и њене речи су одушевљене душом православног народа у коме је препев настао. Наравно, крајњу реч даће они којима је књига намењена, као и сваки добронамеран читалац, од кога очекујемо сугестије, критике и предлоге.

Још желимо да поменемо да је цео тираж штампан у Србији, у штампарији „Графит“, на Палићу .

Подсећање

2. 5. 2007. - У оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ у уторак 2. маја у Дому Светог Василија Острошког у Никшићу одржана је промоција књига Издавачке установе Дуга из Сремских Карловаца.

„Дјелатност Издавачке установа Дуга-књига базирана је превасходно на православној књижевности за најмлађе, а на то нас је покренула наша стварност у којој има врло мало православних црквених издавача и штива за дјецу било ког узраста “, мишљења је Серјожа Попов , илустратор. Књиге које су доступне, по ријечима Попова, најчешће су „дотјерани“ преводи протестантске и католичке литературе, којима недостаје изворно-православни сегмент. Дуга Књига настоји да у том смислу афирмише домаће ауторе, који се баве прозом и поезијом за дјецу, попут Весне Белчевић и Божане Стојановић, а простор уступају и руским писцима и њиховим веома квалитетним књигама, написаним у жанровима веома привлачним дјечијем узрасту, попут романа и житија.

Овом приликом у галерији Дома Светог Василија Острошког представљено је и 30-ак илустрација, тзв. иконичних илустрација, чији је аутор Серјожа Попов, који као дипломирани примијењени умјетник иконописање учи код мон. Дамаскина у манастиру Ковиљ. Иконичне илустрације се раде у светлопису, по свим канонима иконе и на њима је присутан иконични поглед из вјечности. Икону треба приближити дјеци њиховим језиком, наћи начин да се оне вјечне истине кажу из искуства дјеце и управо зато смо се одлучили за иконичну илустрацију, користећи, као и у фрескопису живе боје, које су како примјећујемо, веома пријемчиве за малишане, казао је Попов. У представљању ИУ Дуга, у оквиру које су покренуте едиције: Дарови, Иконе и Траг, учествовала је и Злата Попов , уредник. Она је из едиције Дарови издвојила књиге: „Христос се роди“, „Изгубљена ципела“ – божићни игроказ савремених руских аутора, „Принц од Мравосан Брега“ и роман „Прва исповест – повест о Аљоши“ руског писца В. Ј. Маљагина, која је благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, објављена у сарадњи са ИУ Светигора. Едиција „Траг“ пажњу посвећује православној литератури за одрасле, а неке од објављених књига су: „Страсти и њихова пројава кроз соматске и нервно-психичке болести“ руског психијатра Николаја Гурјева и „Тарсија – Христа ради јуродива“ грчког писца и теолога, професора Јована Корнаракиса, која је објављена у сарадњи са манастиром Подмаине у Будви.

http://www.teofil.cg.yu/AKTUELNO/VERNIMA/VASKRS2007/vaskrs2007.html

Јесењи салон књига и медија у Новом Саду

У петак, 9. новембра, у 18 часова, на спрату СПЕНС-а биће свечано отворен први Јесењи салон књига и медија под називом "Од Гутенберга до Бајта". Сајам организује Пословно удружење издавача и књижара Војводине, а више информација о Салону можете погледати на адреси www.knjigavoj.co.yu. Позивамо вас да посетите штанд "Дуга Књиге", која ће на овом Сајму одобрити значајне попусте на своја, али и на издања других издавача.

Захваљујемо Покрајинском секретаријату за привреду Војводине, за средства којим је помогла учествовање "Дуга Књиге" на овом Салону (на недавном конкурсу).

Промоција издања "Дуга Књиге" и Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови

У среду, 7. новембра, у Библиотеци града Београда одржана је промоција издања "Дуга Књиге" и Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу. Овај догађај су отворили Асим Сарван и "Дечији хор цркве Св. Георгија" на Бежанији, након што је, испред Библиотеке града Београда, присутне поздравила госпођица Љиљанa Зечев.

После Асимовог музичког обраћања, Југослав Кипријановић, председник Друштва пријатеља манастира Ђурђеви Ступови, је укратко представио издања "Друштва", од којих издвајамо едицију Житија Светих, аутора ђакона Ненада и Анастасије Илић, као и музичке и видео ЦД-е у издању "Друштва", "Деца деци за Божић" и "Не од овог света" групе Пирг, и најавио нови, васкршњи ЦД. Злата Попов, уредница у "Дуги", је представила издања "Дуга Књиге", а Серјожа Попов, илустратор, је говорио о иконичној илустрацији и њеној примени у издањима "Дуге". Он је подсетио присутне на вишеструку вредност иконе - као уметничког дела - али превасходно њену вредност као светиње. Ставити децу у присуство светиње путем сликовница, уз одговарајући текст, заиста може благотвоно утицати на дечију душу, за разлику од демонизованих ликова који опседају нашу децу са свих медија, нудећи себе за узор.

На крају, присутни су погледали цртани филм из старе руске продукције, као пример да цртани филм итекако може бити рад у сфери уметности, и као такав нашим најмлађима преносити узвишене поруке, насупрот агресивним и развратним које им преносе модерни цртаћи. Захваљујемо се и овим путем организатору, Библиотеци града Београда, на указаном гостопримству.

Сајам књига у Београду

Драги пријатељи, позивамо вас да нас посетите на штанду рашко-призренске Епархије, где "Дуга Књига", захваљујући гостопримству Пријатеља манастира Ђурђеви ступови у Расу, излаже своја издања. Такође вас позивамо на промоцију нових издања "Дуга Књиге", а која ће бити у склопу програма чији распоред доносимо у наставку.

ПРОМОЦИЈА НОВИХ ИЗДАЊА И МИНИ КОНЦЕРТ НА ШТАНДУ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ НА 52. САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Поштовани,

Позивамо Вас на промоцију издања објављених у току претходне године, а која ће се одржати према следећем распореду:

25.10.2007, штанд Рашко-призренске епархије, хала 14:

у 12.30 часова:

Мини концерт групе «ПИРГ», о.Арсеније Арсенијевић и Небојша Мастиловић

у 13.00 часова:

1.Славска Житија - нова едиција - награђена на овогодишњем Сајму књига у Бања Луци – четири књиге: Ђакон Ненад и Анастасија Илић: Свети Врачи, Свети Димитрије, Свети Архиђакон Стефан, Свети Лука , издавачи: манастир Ђурђеви Ступови у Расу и Театар За – учествују: протосинђел Петар Улемек, настојатељ манастира Ђурђеви Ступови у Расу, ђакон Ненад Илић, аутор, Серјожа Попов, илустратор и директор Дуга Књиге из С.Карловаца, Југослав Кипријановић, председник удружења Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу.

О издању:

Реч је о четири овогодишња издања едиције која сада броји већ 12 књига. Мимо поменутих изашле су из штампе: Св.Георгије, Св.Никола, Св.Арханђели, Св.Јован Крститељ, Св.Владика Николај, Св.Сава, Св.Петка и Св.Василије Острошки.

Књига се састоји из 4 дела: 1. општа тема из Православног Хришћанства (нпр. у књизи о св.архиђакону Стефану – тема је црква и мучеништво, а у књизи о св.Луки – икона), 2. Житије светитеља, 3. Култ светитеља, 4. Смисао, значење и обред Крсне славе.

Књига за сваку српску породицу и све генерације. Циљ: Да се ближе упозна светитељ-заштитник кроз енциклопедијски приступ уз обиље фотографија и археолошких, историјских, теолошких и других информација.

Едиција је награђена на овогодишњем сајму књига у Бања Луци наградом « Крупа » за неговање православне духовности.

у 13.30 часова

Сликовница, монахиња Анастасија: Како је кит прогутао Јону , издавачи: Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу и Дуга Књига – Сремски Карловци. протосинђел Петар Улемек, настојатељ манастира Ђурђеви Ступови у Расу, сестра Анастасија из манастира Доње Добрићево, аутор, Серјожа Попов, илустратор и директор Дуга Књиге из С.Карловаца, Злата Попов, уредник Дуга Књиге из С.Карловаца, Југослав Кипријановић, председник удружења Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу.

•   

О издању:

Из штампе је изашла прва књига из нове едиције "Путници Светилници - Житија Светих за децу", а то је житије светог пророка Јоне, под називом "Како је кит прогутао Јону". Текст је написала монахиња Анастасија из манастира Доње Добрићево код Билеће, а илустрације је урадио Серјожа Попов. Житије светог пророка Јоне "Дуга Књига" је издала заједно са Друштвом пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу, са благословом владике Артемија. У причу о пророку Јони можете завирити на сајту «Дуга књиге» www.dugaknjiga.com, а такође је корисно да се сетимо речи светог аве Јустина Ћелијског:

Зато "Житија Светих" и нису друго до живот Господа Христа, поновљен у сваком светитељу у већој или мањој мери, у овом или у оном облику. Или тачније: то је живот Господа Христа, продужен кроз светитеље, живот оваплоћеног Бога Логоса, Богочовека Исуса Христа, који је и постао човек: да би нам као човек дао и предао Свој божански живот; да би као Бог Својим животом осветио и обесмртио и овечнио наш људски живот на земљи.

у 14.00 часова

Мини концерт духовне и традиционалне музике са Косова и Метохије у извођењу Љиљане Поповић и Бојана Рендулића

Остала издања на штанду епархије објављена у периоду од 2006-2007 :

•  M анастир Високи Дечани , публикација, српско, енглеско и италијанско издање, издавач: манастир Дечани

•  Mала монографија манастира Сопоћани , издавач манастир Сопоћани

•  Епископ Артемије: Кратак животопис Светог владике Николаја, издавач епархија Рашко-призренска

•  Епископ Артемије: Практична веронаука , треће издање, издавач епархија Рашко-призренска

•  Фред Буасон – Слике из Србије – монографија, издавач манастир Бањска

•  Ружица Бајић – Богослужбени језик, издавач манастир Бањска

ЦД Деца деци за Божић , издавач ПГП РТС и Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу.

•  ЦД Пирг , албум «Не од овог света», издавач ПГП РТС и Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу

Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу

Трибина "Искуства Русије и Србије у савременој педагогији: стрип, филм, позориште" у Руском Дому

У суботу, 19. маја у Руском дому одржана је трибина под називом "Искуства Русије и Србије у савременој педагогији: стрип, филм, позориште" у оквиру манифестације "Дани породичних вредности". На жалост, најављени предавач професор Андреј Тарасјев био је спречен да присуствује и да да преглед искуства Русије поводом ове тематике. На трибини су говорили: Весна Бобић, васпитачица из Старе Пазове, која је са децом из предшколске установе "Полетарац" припремила представу "Изгубљена ципела" из истоимене књиге. Ову представу су одиграли у оквиру манифестације "Дани породичних вредности". Васпитачица Весна и "Полетарци" су наши стари другари, а сећамо их се са "Карловачких Божићних свечаности", када су освојили прву награду на позоришном фестивалу у организацији "Дуга Књиге". Госпођа Весна је на трибини изнела своја искуства рада са децом, када су у питању представе са православним садржајем. После госпође Весне је говорио ђакон Ненад Илић, и представио пројекат који је покренуо - житија светитеља у стрипу. Он се осврнуо на могућност везу између стрипа и предањског фрескописа, како у теорији тако и у пракси. Серјожа Попов се надовезао на речи оца Ненада, и представио стрип за децу "Мравко Несташко", који је изашао у издању "Дуга Књиге". Он је такође направио парелелу између стрипа, предањског иконописа и илустрације за децу.

После трибине присутни су имали прилику да погледају неколико руских цртаних филмова, које је на лицу места преводила Злата Попов. Реч је о цртаћима из педесетих година прошлог века, и одличан су пример "правих" цртаћа, у којима, за разлику од модерних, нема агресије, туче, монструма и баналних прича. Деца су два пута тражила "бис", на наше велико задовољство.

Изложба илустрација и промоција књига "Дуга Књиге" у Никшићу

У среду, 2. маја у духовном центру "Дом Светог Василија", редакција "Дуга Књиге" имала је част да, на позив организатора, свештеника Бобана Јокића, учествује у манифестацији "Дани Светог Василија Острошког" у Никшићу. "Дуга Књига" се представила изложбом иконичних илустрација Серјоже Попова, илустрацијама које су објављиване у издањима "Дуга Књиге", али и других издавачких кућа.

Изложбу је у 20 часова отворио о. Бобан, а затим је уредница "Дуга Књиге" Злата Попов, укратко представила досадашња издања наше куће, и осврнула се на стање у православној књижевности за децу данас, како и на стање у књижевности уопште, тојест на токове који преовлађују у њој. Ти токови, на жалост, нису нимало оптимистични, јер се деци и даље највише презентују магија, насиље или лаке и бесмислене причице.

Аутор илустрација, Серјожа Попов, у кратким цртама је изложио концепцију "Дуга Књиге" када су у питању текстови и илустрације. Наиме, нагласио је "Дуга" жели да афирмише пре свега домаће ауоре, песнике и писце, који и преовлађују у досадашњим издањима, као и да преводи актуелна дела страних аутора. Затим је дао своје виђење о потреби иконичне илустрације у књигама за децу, превасходно због додира деце са светињом, што икона и јесте. Такође је потребно наћи израз за савремену децу, израз који ће бити занимљив и привлачан деци која су са свих стрна и медија бомбардована разним садржајима. Наравно, коначну реч даће они којима су књиге намењене, а то су наши најмлађи.

"Дуга Књига" се овом приликом још једном захваљује оцу Бобану на позиву, браћи и сестрама из Духовног центра "Свети Василије" на гостопримству, и свима заједно на одличној организацији.

Изложба ће, иначе, бити отворена до 11. маја. С

ДАНИ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, НИКШИЋ 2007. ГОДИНЕ

1. мај, уторак

- Вече са академиком Владетом Јеротићем, Сцена 213 , 20 часова

2. мај, сриједа

- Изложба и промоција књига Издавачке куће Дуга из Сремских Карловаца, Дом Св. Василија , 20 часова

3. мај, четвртак

800 година од преноса моштију из Хиландра Св. Симеона у Студеницу

- Предавање, Игуман манастира Студенице о. Тихон, Духовни значај манастира Студенице, Дом Св. Василија , 20 часова

5. мај, субота

- Промоција књиге „ Српски језик између истине и обмане (социо) лингвистичка анализа стања у Црној Гори“, др Јелице Стојановић и мр Драге Бојовић, Дом Св. Василија , 20 часова

6. мај, недјеља, Ђурђевдан

- Манастир Ђурђеви Ступови Света Архијерејска Литургија и Литија, 9 часова

- Гости Дана Св. Василија: Голијски сабор културе, Поетско музички словенски вијенац , Сцена 213 , 20 часова

7. мај, понедељак

- Предавање, Тамара Огњевић, (историчар умјетности)- „Хумски кнез Мирослав и његова епоха“, Дом Св. Василија , 20 часова

8. мај, уторак

- Промоција часописа „Слово“, Дом Св. Василија , 20 часова

9. мај, сриједа

- Промоција часописа „Свевиђе“, Дом Св. Василија , 12 часова

- Пјесничко вече Благоја Баковића, Дом Св. Василија , 20 часова

10. мај, четвртак

160 година од штампања Горског вијенца

- др Радмило Маројевић, Критичко издање Горског вијенца,

Сцена 213 , 20 часова

11. мај, петак

•  Добротворни концерт-

•  Хорови: Св. Мученика Станка - Никшић, Преподобне мати Ангелине - Никшић. Гости: Хор Богословије Светог Петра Цетињског- Цетиње, Саборна Црква Светог Василија , 19 часова

- Изложба- Галерија Дома Св. Василија Острошког , 21 час

12. мај, субора, Свети Василије Острошки

•  Света Архијерејска Литургија, Саборна Црква Св. Василија

9 часова

•  Свечана Литија улицама града, Литија креће испред Саборне Цркве у 18 часова

ЗАШТО ЈЕ БОРБА ПРОТИВ БИОМЕТРИЈСКИХ ЧИПОВА, ЦЕНТРАЛНИХ БАЗА ЛИЧНИХ, ЗДРАВСТВЕНИХ И ГЕНЕТСКИХ ПОДАТАКА И КАМЕРА ЗА (НЕОВЛАШЋЕНИ) НАДЗОР – НАЈВАЖНИЈА ПОЛИТИЧКА БОРБА ДАНАС?

(Укратко: Зашто је ова борба најважнија од свих?)

Човек који носи идентификациона документа са својим биометријским подацима, који су везани за електронске базе података и чије кретање прате камере, није слободан човек. Више од тога, он је логораш у својеврсном електронском конц-логору. У друштву које пристаје на такав надзор све приче о демократији, слободи, личном достојанству, Косову (и Метохији), уметности, падају у воду. Јер, људи који су добровољно пристали на такав живот нити су достојни слободног људског живота, нити ће га достојно живети. Привид сигурности који пружа пристајање на такав живот је управо то - само привид. Јер, ако сте препустили власти надзор над свим странама вашег живота, онда сте јој такође дали и моћ контроле над свим странама вашег живота. У друштву у којем су сви повезани за свезнајући информациони центар којег контролише централна власт, у којем је новац искључиво електронски, у том друштву свако ускраћивање повезаности са системом доводи до губитка посла, глади, смрти. На “слободи” или у затвору, свеједно је. Једини начин да се таква могућност спречи је да се реагује управо сада (!) и спречи стварање управо такве државе, управо таквог система. Замислите садашње странке на власти - или било које друге - како управљају целокупним током вашег живота. И, помислите: да ли је то живот вредан живљења? Зато је бити За живот без жига = бити За живот. А то значи одбијање жигосања већ сада, сваког дана и сваког минута. Зато је ова борба најважнија.

преузето са "За живот без жига"

Међународна изложба "Иконе Балкана" у земљама Европе - ХРИШЋАНСТВО ЈОШ ЗАНИМА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА ЗАПАДА

Када чује за изложбу икона, западни човек очекује да види тамне музејске експонате из средњег века, пореклом вероватно из Русије, нагризене зубом времена, прекривене слојем чађи, угашених боја, једном речју - остатке, који су можда лепи, драгоцени, необични, али ипак само остаци једне изумрле уметности и давно нестале цивилизације. Сјај и снага боја, богатство и разноликост икона које су у оквиру међународног пројекта "Иконе Балкана" презентоване публици Северне и Западне Европе никако се не уклапају у тај стереотип, јер представљају дела савремених аутора који настављају и развијају ту уметност - каже у разговору за Данас Лазар Предраг Марковић, кустос и организатор изложбе "Иконе Балкана".

Реч је о колекцији од 110 савремених икона, насталих у последњих неколико година, која путује по црквама, галеријама и музејима Европе. То су радови 30 уметника из Бугарске, Румуније, Грчке, Србије и Црне Горе. Пројекат је настао средином 2003. на позив Норвешке цркве - организатора Генералне скупштине Конференције европских цркава која је током јуна месеца те године одржана у граду Трондхајму. Изложба је касније представљена и у другим већим градовима Норвешке - Ослу, Бергену и Ставангеру, као и у Хелсинкију (Финска), Барселони (Шпанија), Лондону (Велика Британија) и Рејкјавику (Исланд). Следећа велика изложба требало би да буде отворена 1. априла у Кембриџу. После тога у плану је Италија - Рим.


ТРАГАЊЕ ЗА ЗНАЧЕЊЕМ

На питање да ли ће се задржати само на Западу или размишља и о Истоку Европе, Лазар Предраг Марковић одговара да постоје прелиминарни контакти са Москвом, Вроцлавом и Софијом, али да је рано да о томе говори. Његова велика жеља је да, после Европе, изложбу представи и Америци и Јапану.

- Овај пројекат се разликује од других изложби православне иконографије у томе што презентује три стилске групе икона. Поред традиционалних -неовизантијских икона које су реплике или интерпретације предложака из времена Византије, најчешће из 14. века, ту су и радови који спадају у групу мање познатих наивних икона на стаклу. То је живописна, експресивна рурална уметност која је имала процват у 18. и19. веку у областима данашње Румуније али и нашег Баната и чија је обнова у току. Трећу стилску групу чине модерне иконе - дела малобројних савремених иконописаца, углавном из Србије. Они су напустили копирање и трагају за новим ликовним изразом који би теолошку поруку изражавао савременијим визуелним језиком. Управо ове иконе чине изложбу веома необичном и јединственом. Док се за сваку неовизантијску и наивну икону по правилу увек може пронаћи конкретни прототип - историјска икона која бива преписана, препричана или тумачена, модене иконе немају такве директне узоре. Оне су плод синтезе византијског израза са ликовним елементима који воде порекло са најразличитијих временских и просторних координата, укјучујући и модерну уметност прве половине 20. века. Као и наивне, и оне се ретко могу видети у црквама. Све три групе икона заједно чине целину која репрезентује део аутентичне културе коју ми са Балкана можемо представити Западу- каже Лазар Предраг Марковић.

Одговарајући на питање колико је иконопис као карактеристичан израз православља, разумљив људима на Западу, саговорник Данаса каже:

- Свакако мање разумљив него нама који смо рођени на Балкану, али постоји значајно интересовање које мотивише на трагање за значењем. Захваљући великој мобилности, савремени човек Запада на путовањима долази у додир са иконама, најчешће у Русији, Грчкој, Египту... Доносећи их у свој дом, имају потребу да разумеју то што свакодневно гледају на зиду. Такође, иконе се све чешће срећу и у другим црквама Запада: Пре свега у римокатоличким, па англиканским али и код протестаната. У Хелсинкију сам видео како у лутеранској катедрали проносе велику икону током мисе. Интересовање за иконе је процес који има тенденцију да се развија у будућности.


ПРОЈЕКАТ КАКАВ СУ "ИКОНЕ БАЛКАНА", НАРАВНО, ЗАХТЕВА И ЗНАЧАЈНА ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА. О ТОМЕ НАШ САГОВОРНИК КАЖЕ:

- До сада су средства обезбеђивали партнери - домаћини изложбе. Мислим да им није било тешко наћи донаторе, јер ова изложба привлачи бројне посетиоце, најчесће туристе, затим локалне становнике које превасходно занима култура и вернике - с обзиром на то да је хришћанство нешто што још увек занима савременог човека Запада, упркос богатој тржишној понуди најразличитијих религија и облика духовности. Изложене иконе својим ликовним вредностима и "егзотиком" привлаче заљубљенике у културу без обзира што нису верници, иако се ту сусрећу и са "богословљем у бојама", што је можда најбоља дефиниција икона. Занимљиво је да сам у свим земљама сретао локалне иконописце, од којих су неки прешли у православну веру, а има и удружења иконографа, као и локалних православних парохија у којима се користи искључиво енглески или норвешки језик , као што је био случај у Лондону и Ставангеру - каже Марковић.


МЕСТО У САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ

- Број икона зависи од простора који је доступан. Најмања изложба имала је само 33, Хелсинки-Успенски, а највећа 110 икона Ставангер -Културхус.

Док не видим простор и не поставим иконе на зидове, не знам шта ће на крају ући у избор, јер није лако ускладити тако разнолика дела. Наравно, не претендујем да је у тим оквирима могуће представити све што је квалитетно у иконопису Балкана. Трудим се да једини критеријум буде ликовни квалитет. Да ли сам у томе успео треба други да просуде. До сада је овај пројекат имао одличне приказе у медијима. Изложба је представљана и у цркавама и у галеријама, и мислим да је то добро. Иконе не припадају само сакралним просторима. Квалитетној савременој икони, ако је превазишла ниво реплике, место је и у галерији савремене уметности. Наравно, говоримо о врхунским делима, а не о сувенир-иконама и радовима који су само мање-више успеле копије средњовековних. Само аутентична икона заслужује место у угледним ликовним галеријама. Недавно смо имали прилике да видимо модерне иконе Тодора Митровића у Галерији ФЛУ и том приликом да чујемо успешну одбрану првог магистарског рада на ФЛУ о иконопису као савременом сликарству - каже Марковић. На крају разговора за Данас Лазар Предраг Марковић износи своје виђење савременог српског иконописа у поређењу с другим земљама Балкана, а и шире у оквиру православног света.

- Богати смо и средњевековним уметничким наслеђем, као и све квалитетнијом иконографском продукцијом. Посебно ме радује што у Србији постоји сензибилитет за модерну иконографију која се неће бавити само реплицирањем. Овде постоје уметници који имају, уз таленат и богословско и ликовно образовање. То им омогућава да, познајући ликовни језик средњовековне иконографије, али и друге визуелне изразе, направе синтезу која ће моћи да савременом човеку аутентично и верно пренесе исту ону поруку коју је носила и врхунска средњовековна иконографија. Ово је, пре свега, визуелно време и савременом човеку је много ближи ликовни језик примерен нашем времену, него просто фотокопирање визуелног језика који је припадао неким давним епохама. У тим истраживањима Србија је, колико је мени познато, заиста у врху православног културног круга. Подршка савремених српских богослова, попут епископа браничевског Игнатија (Мидић), као и дело оца Стаматиса Склириса благотворно су утицали да се код младих иконописаца развије слобода у трагању за новим решењима, без обзира на неизбежна лутања и промашаје. Једноставно, без храбрости и спремности на ризик не може се напредовати ни у чему, па ни у иконографији.

ПРИНЦ ЧАРЛС И ПРАВОСЛАВНА ИКОНОГРАФИЈА

- У Лондону смо одржали симпозијум на тему "Значај обнове православне иконографије за савремену уметност Англиканске цркве" у току двомесечног трајања изложбе у цркви Свих светих. У том дијалогу је учествовало 80-так иконографа, историчара уметности, теолога и иконофила заинтересованих за црквену уметност. Међу учесницима били су, између осталих, бискуп Лондона Рицхард Цхартрес, протопрезвитер Стаматис Склирис, отац Стефан Рене. Било је речи о укорењеној предрасуди да је иконограф спутан канонима који наводно до најситнијих детаља одређују каква икона треба да буде. У ствари, уметник има слободу да унесе много тога новог у икону, у мери својих способности, талента, знања, храбрости и преданости да створи нешто што је заиста аутентично, а не само копију. Занимљиво је да је у Лондону у то време било организовано и неколико паралелних курсева иконописа у оквиру изложбе икона савремених аутора из Русије, Румуније, Египта, Етиопије и Енглеске. Реч је о пројекту Фондације принца Чарлса који има посебну Школу традиционалних уметности - каже Марковић.

Упитан у којој мери заслуге за британско интересовање за иконопис припадају принцу Чарлсу, чији је отац војвода од Единбурга православац, а и сам наследник британског престола често борави на Светој гори, Марковић оцењује:

- Неспорно да је ангажман и присуство принца Чарлса у јавности допринело популаризацији иконографије а и православља, мада треба рећи да се његова интересовања протежу још даље на Исток, јер горе поменута Школа превасходно изучава исламску уметност. С друге стране, он је у мају 2005. у Манастиру Ватопеду на Атосу иницирао десетодневни курс иконописа за полазнике из Енглеске, у коме је и сам узео учешће. Ако постоји, веома бих волео да видим његово иконографско остварење.Јелена Тасић

Извор: Данас , субота-недеља, 6-7. јануар 2007

Проглашена најлепша представа

У петак, 5. јануара у препуној свечаној сали Карловачке гимназије, одржано је финале за најлепшу божићну представу. Било је то вече које ће се заиста дуго памтити. Сала је била премала да прими све који су желели да присуствују овој приредби (фестивалу, по речима стручног жирија). Но, кренимо редом. У присуству Епископа сремског Василија и карловачког свештенства, након отпојане молитве Пресветој Богородици, окупљене је поздравила Злата Попов, главни и одговорни уредник "Дуга Књиге", најавивши учеснике. А њих је било заиста много: деца са својим васпитачицама, веруочитељицама и наставницама, и то: из ОШ "Бранко Радичевић" из Равног Села, ПУ "Полетарац" из Старе Пазове и ОШ "Угрин Бранковић" из Кучева; стручни жири у саставу: Весна Крчмар, Гордана Димић и Јелена Ратков; и наш драги пријатељ, Асим Сарван, својом музиком је оплеменио ово дешавање. Прву представу, "Јежић, стазица и Звезда Рождества" извела су деца из Старе Пазове, са својом васпитачицом Весном Бобић, и буквално су одушевили публику. Невероватна спонтаност дечице, маштовитост костима и сценографије, мноштво гегова и изванредна музика све су оставили без даха. Вреди споменути да се, уместо лика пирога (колач), који се појављује у тексту, и мами децу ђаконијама, на сцени појавио кловн, маскота једног познатог "ресторана" и мамио децу чизбургерима и шејковима, и на сцени, као сваки кловн, изводио праве вратоломије. Након дугачког аплауза и Асимове музичке нумере са његовог новог албума, деца из Кучева су нам одиграла "Снове у ноћи Рождества". И њихова вероучитељица, Сања Николић, такође се веома потрудила. Због дужине овог текста, деца су одиграла свега два дела ове представе, односно два "сна". И као трећи финалиста, наступила су деца из Равног Села, праћена наставницом Сањом Лаловић. Они су нам одиграли представу по тексту "Топло срце", и веома верно оживели овај узбудљив текст. Сада је жири имао тежак задатак, али резултате смо ипак брзо сазнали: прво место за "Јежића", друго за "Топло срце" и треће за "Снове". Настала је радост, која је кулминирала песмом "Божић, Божић, благи дан", коју је започео Асим, а сви прихватили. Затим су сви учесници добили пакетиће "Дуга Књиге", а свака школа пакет издања, након чега су сви позвани на послужење у холу, где је била изложба деце из школе у Карловцима, као и мала изложба издања "Дуга Књиге". Захваљујемо се још једном свим учесницима, који су ову приредбу схватили пре као дружење, него као такмичење, и што су са пуно љубави и радости припремили представе и одазвали се на конкурс. Захваљујемо се и Туристичкој организацији Сремских Карловаца, организатору Карловачких божићних свечаности, у оквиру којих се одржала приредба, Асиму на дивној музици, и наравно, свима које је Господ надахнуо да то вече дођу у Гимназију и учине га незаборавним.

Конкурс за Божићну представу - ФИНАЛИСТИ

Наш конкурс за најмаштовитију представу полако се ближи крају. Жири је одабрао три представе које су ушле у финале. Заиста нам није било лако да се одлучимо, јер су сва деца свих школа са пуно љубави и радости припремили представице. Ипак, три су биле заиста посебне: представица "Јежић, стазица и Звезда Рождества" коју су спремила деце из предшколске установе "Полетарац" из Старе Пазове са својом васпитачицом Весном Бобић; затим "Снови у ноћи Рождества", коју су припремила деца и њихова вероучитељица Сања Николић из ОШ "Угрин Бранковић" из Кучева; и "Топло Срце" су припремила деце и њихова наставница српског језика, Сања Лаловић из Равног Села. Финале се одржава у оквиру Карловачких божићних свечаности, у петак, 05. јануара у 15.30 часова, у свечаној сали Карловачке гимназије. Ове свечаности традиционално организује Туристичка организација Сремских Карловаца.

Финални жири ће бити у следећем саставу:

др Весна Крчмар, професор на академији драмских уметности у Новом Саду,

Гордана Димић, првакиоња СНП-а и

Јелена Ратков, професорица српског језика у Карловачкој гимназији

Музички део програма поверен је нашем познатом музичару и композитору Асиму Сарвану, који се с љубављу одазвао на наш позив.

Овде можете погледати програм свечаности за петак. Биће нам радост да дођете, да заједно са дечицом поделимо радост Рождества Христовог.

Завршен први Православни сајам у Београду

У суботу, 23. децембра у Београду, у згради Министарства културе, уз молитву Пресветој Богородици "Достојно јест" завршен је први Православни сајам у организацији издавачког предузећа "Звоник" из Београда. Иако на невеликом простору, овај Сајам је пружио посетиоцима не мало духовно укрепљење. Посетиоци су имали прилику да чују неколико занимљивих предавања, промоција и извођења етно група. Поменимо промоцију књиге "Породични буквар" Милице Новковић, којој су, поред аутора, присуствовали професор Владета Јеротић, др Љубиша Јовановић и др Миланка Божић. Ово је заиста вредна књига коју би требало да има свака породица, јер аутор у њој подстиче родитеље на креативно васпитање деце, насупрот "плишаном насиљу", како је назвала вербално насиље над децом, а које почиње са "...ако не урадиш то, нећеш добити ово..."; ту су и батине и немање времена за дете, као и одвикавање деце од реда и рада. Професор Јеротић је говорио о разлици између појмова "ауторитетан" и "ауторитативан", покорност и послушност...

У Руском дому у Београду у исто време је трајао и четврти Никољдански дечји сабор, такође у организацији ИП "Звоник".

Од издавача, на сајму су своја издања изложили Задужбина манастира Хиландара, "Светигора", "Беседа", "Каленић", манастир Подмаине, Велика Ремета, Рашко-призренска Епархија, "Дуга Књига", "Православац", а студенти Академије СПЦ за уметност консервацију изложили су своје радове.

"Дуга Књига" се и овим путем захваљује организаторима Сајма на части да учествује на овој лепој манифестацији. Наша је жеља да овај Сајам заживи и постане традиционалан.

Православни сајам у Београду

Први ПРАВОСЛАВНИ САЈАМ одржава се у Београду од 18. до 23. децембра 2006. године, у галерији Министарства културе Републике Србије, Влајковићева 3. Свечано отварање Православног сајма је 18. децембра у 19 часова.

На Сајаму учествују: издавачи који се баве објављивањем православне литературе и књига из српске традиције и историје; манастирске радионице са рукодељима, иконописачке радионице, радионице за израду богослужбених предмета и одеће, иконостаса и звона; занатске радње које чувају традиционалну израду и сл. Програмски део сајма садржи духовна предавања и разговоре са духовницима православне цркве, тематске изложбе, представљање књига и сл.

Поред осталих до сада учешће су потврдили: Задужбина манастира Хиландара, Епархијa Рашко-призренска, Епархија Жичка, Епархија Бачка, Светигора (Издавачка установа Митрополије црногорско-приморске) Дуга Књига и др. Намера организатора је да на сајму учествују и излагачи из других православних земаља.

У исто време одржава се и IV Никољдански дечји сабор који је започео 2003. године са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. Циљ ове приредбе је неговање православне духовности и традиције српског народа; развијање хришћанских осећања љубави према ближњем, милосрђа и праведности по угледу на Светог Николаја Чудотворца, епископа мирликијског, чије име Сабор носи. Исто тако да подстакне духовно сазревање код деце и омладине, њихово стваралаштво и креативност.

Никољданска академија одржаће се 21. децембра са почетком у 18 часова у Руском дому у Београду, Краљице Наталије 33. Беседу на академији одржаће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Као и претходних година у програмима приредбе учествују деца са Косова и Метохије, овог пута из српске енклаве Осојана.

НОВО ИЗДАЊЕ "ДУГА КЊИГЕ"

Драги наши принчеви и принцезе! Велика нам је радост да вам јавимо да је из штампе изашла прва од осам стрип-сликовница о принцу Мравку Несташку, под називом Принц од Мравосан Брега. Текст за ову необичну књигу написала је Божана Стојановић, а сликом је оживео Серјожа Попов.

Наш Отац Небески је позвао све нас да будемо као деца, јер је таквих Царство Небеско. Такви су управо Преосвећени владика Јован, Игуман острошки, и братство манастира Острог, који су својом љубављу и добротом омогућили штампање ове књиге. Од свег срца им захваљујемо на љубави и молитвама.

Са вашим и нашим јунаком, принцом Несташком и његовим другаром Поспанком, можете се упознати овде и завирити у прву књигу о њему, иначе посвећену свим принчевима и принцезама - деци Цара Небескога. Веома нас занима ваше мишљење о овој књизи!

Духовност као одговорност

На нашу велику жалост, књига игумана Јевменија "Духовност као одговорност", коју је "Дуга Књига" најавила у едицији Траг, из административно-техничких разлога, који нису зависили од нас, неће бити објављена. Уколико, ипак, дође до решења наведених проблема, биће нам радост да је поново уврстимо у наш издавачки план.

Зато можемо да најавимо нову књигу из ове едиције, а то је књига о нашој савременици, Христа ради јуродивој Тарси. Ускоро ћемо на овим страницама донети одломак из ове занимљиве књиге.

Деца против чаробњака

У Русији се почетком године појавила књига под називом "Деца против чаробњака". Књига је изазвала различите реакције, а прати је и неколико занимљивости. На пример, као аутор се наводи грчки писац Никос Зервас, и да је књига превод са грчког. Међутим, грчки писац под тим именом не постоји, нити је постојао. С друге стране, по многим местима из књиге се види да је аутор из Русије. Затим, за издавача руског издања наводи се издавачка кућа "Лубянская площадь", која такође не постоји; на телефоне и мејлове редакције нико не одговара. Књига је штампана у тиражу од 50.000 примерака и веома брзо је распродата, а сада је у продаји још толики тираж. Промоција књиге није било, само су данима билборди по Москви рекламирали мистериозну књигу. О њој се расправља на православним форумима на Интернету (форум ђакона Андреја Курајева, који се, узгред, спомиње у књизи), а на многим сајтовима се могу наћи критике на књигу - и позитивне и негативне...

О каквој се, заправо, књизи ради?

Књига је уствари одговор на серијал о Хари Потеру, са узбудљивом фабулом, мноштвом обрта и занимљивих ликова. На једној страни су чаробњаци, дипломци академије Мерлин, магови и њима слични, који су наглашено негативни ликови, а на другој група деце која оличава традиционалне вредности. Међу ликовима препознајемо "белог" мага Гендалфа из "Господара прстенова", професора Темплдора из "Хари Потера", Медлин Олбрајт, ђакона Андреја Курајева и многе друге. На првим странама књиге је напоменуто да је намењена деци старијој од 12 година и њиховим педагозима. Фон књиге има наглашену политичку ноту (у једном тренутку деца су се обрела на Косову, где спасавају једну старицу од, како се у књизи каже, шиптарских бандита).

Следећих дана донећемо на овим странама неколико критика, као и oдломака из књиге "Деца против чаробњака".

Промоција издања "Дуга Књиге" на Сајму књига

Београдски сајам књига, недеља, 29. октобар

Данас је на штанду Српске Православне Цркве, као и сваки дан између 12 и 13 часова, одржана промоција књига за децу православних издавача. Овога пута посетиоци сајма имали су прилику да се упознају са издањима за децу издавачких кућа "Светигоре", "Дуга Књиге" и књигом "Давид и Голијат" Драгана Којовића Које. Промоцији су, поред домаћина, Радмиле Мишев, уредника "Светосавског звонца", присуствовали главни и одговорни уредник "Дуга Књиге" Злата Попов и Драган Којовић Која. Од издања "Дуга Књиге" посетиоцима су представљење књиге "Изгубљена ципела" и "Принц од Мравосан Брега". Злата Попов је испричала занимљиву повест о настанку књиге "Изгубљена ципела". Наиме, издавачка кућа "Нескушни сад" из Москве расписала је конкурс за божићни игроказ, али под једним условом - да међу ликовима у представи не буду Христос, Богородица или неко од светих... и четири најбоља текста ушла су у ову чудесну књигу. Попова је затим позвала децу и учитеље на нови конкурс у организацији "Дуга Књиге" - за најмаштовитије припремљену представу по једном од ова четири текста. Појединости о овом конкурсу можете наћи на нашем сајту. Она је, такође, најавила и ново издање - "Трилогију о Аљоши" Владимира Маљагина, која је већ у штампи, као и иконе којима је илустрована ова трилогија. Затим су, уз наградна питања, подељене књиге и иконе за децу "Дуга Књиге". Цео програм је улепшао Драган Којовић својим песмама.

"Дуга Књига" на радију "Светигора"

Емисију радио Светигоре у којој је гостовао директор "Дуга Књиге" Серјожа Попов, а емитовану поводом трибине у манастиру Подмаине у Будви, можете послушати или преузети на адреси http://www.svetigora.com/aktuelno/razgovori

СЛИКОВНИЦА ПРИНЦ РАСТКО – СВЕТИ САВА ПРЕВЕДЕНА НА РУСКИ ЈЕЗИК

Издавачки савет Руске Православне Цркве при Московској Патријаршији превео је са српског језика и објавио књигу за децу Принц Растко – Свети Сава, односно у руском преводу Как принц унаследовал Царство Небесное. Ово својеврсно житије нашег великог Светитеља, на топао и аутентичан начин испричано деци, издала је 2002. године издавачка установа Епархије бачке Беседа. Надамо се да ће ова књига и деци широм Русије приближити лик принца који је, одрекавши се царства, наследио Царство – Царство Љубави Христове.

www.jmp.ru - каталог

Трибина у манастиру Подмаине у Будви

У недељу, 13. августа, у манастиру Подмаине у Будви одржана је трибина на тему „Православна књижевност за децу“. Трибину су организовали „Дуга Књига“ и манастир Подмаине. Отац Владимир Вукашиновић из Београда, иначе најављен као гост, нажалост, из оправданих разлога није могао да присуствује трибини, али је послао текст који је припремио, а прочитала га је уредница дечије едиције у Дуга Књизи Злата Попов. Овај текст, под насловом „Деца и црквено сликарство“, преносимо у целини. Затим се присутнима обратио Владимир Маљагин, главни и одговорни уредник Даниловског благовесника, писац и драматург из Москве, са којим Дуга Књига гаји плодну сарадњу. „Савремена православна књижевност за децу“ је тема о којој је говорио господин Маљагин. Сазнали смо укратко о новим књигама за децу у Русији. Разговор са господином Маљагином намеравамо да објавимо ускоро на сајту као посебну целину. Наш познати музичар и композитор, Асим Сарван , је свој програм под називом „Светлост и боја звука“ извео на гитари кроз песме из свог богатог опуса. Остатак вечери је протекао у разговору са присутнима, размени мишљења и утисака. Будући да је управо изашао из штампе стрип Принц од Мравосан Брега из серије Мравко Несташко, и да представља новину у нашој православној књижевности, заиста није недостајало тема за разговор. Веома смо захвални свим присутнима на сугестијама, примедбама и утисцима везаним за наша издања. Мислимо да са фотографија лако можете осетити атмосферу која је владала те вечери у овој будванској светињи.

Јереј Владимир Вукашиновић

ДЕЦА И ЦРКВЕНО СЛИКАРСТВО

Вечерас смо се, драга браћо и сестре, сакупили у овој светињи да проговоримо неколико речи о важној теми узајамног односа црквеног сликарства, црквеног, уметничког, ликовног израза и дечије литературе, књига које припремамо, илуструјемо и објављујемо за нашу децу. Непосредни повод нашим закључцима, поред позива организатора, јесу књиге Божане Стојановић – Свесликар (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2004), Стаза љубави (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2004), Бисерница (Нови Сад, Беседа – Православна Епархија бачка, 2005) и Царство Славе (Сремски Карловци, Дуга Књига, 2005) које је илустровао Серјожа Попов. Ово обраћање, међутим, не намерава да се задржи само на оквирима које му ове, лепе и драгоцене, књиге за децу постављају. Оно за циљ има да покуша да одговори на питање да ли има и, ако има, какво је место илустрације православног духовног штива ван оквира канонске ликовне иконичке или фресколике сликовне службе литургијском животу и потребама Цркве. Овај кратки осврт, слободан од претензија да до краја одговори и намеран да пре укаже на могуће место или сусрет одговора, полази прво од вишевекове дилеме: каквим средствима треба исказивати божанске садржаје да би ликовни прикази истих били богодолични? Другим речима, на који начин данашњи илустратори црквених књига, на првом месту оних за децу, треба да раде да би истовремено били верни духовном искуству црквеног живота које желе да изобразе и били кадри да деци то искуство на разумљив, близак и крајње пријемчив начин искажу.

Генерално гледано, у историји сакралног сликарства можемо пратити неколико основних путева развоја. Један је онај који одликује тзв. византијско сликарство. Он подразумева де се богодиличним методима, сликарским техникама и решењима, сликају божанске, духовне, свештене теме. Овај стил је мање- више сачуван или настоји да буде у духовном озрачју источног православног хришћанства. Други је пут који одликује западно хришћанско уметничко изражавање. Он подразумева феномен да се средствима, стиловима и техникама секуларног уметничког изражавања представљају свештене бибиблијске и црквене теме. Тако да овде имамо исте оне теме које постоје у источно-православном сликарству али су другачије представљење и имају другу функцију. Оно што је на западу религијска слика на истоку је икона . Дакле једну слику свештено не одређује њена тема него начин њеног извођења. Рођење Христово, на тај начин, у фламанском сликарству или на зидовима манастира српског 14. века не представља исту стварност – једно је слика пред којом се побожно клањамо и исксутвујемо Емануила који је сада и овде присутан и рађа се међу нама чијем се рођењу ми стварно литургијски празнично приопштавамо а друго је слика која нам указује на нешто што је некада негде било и чему се ми дивимо, шта поштујемо али у односу на шта имамао онтолошку дистанцу.

Религијско сликарство ових књига за децу узима трећи, нови пут. Он није суштнски нов јер је такве покушаје, додуше у другим димензијама стваралаштва, већ имао отац Стаматис Склирис али је ново у нашем дечијем сликартсву. Стаматис је као и наш Серјожа пошао од суштинске претпоставке да се разлика сакралног и профаног не укида само на начин да се све може сликати профаним стилом и техникама него да то важи и обрнуто – да се све може сликати свештено и иконично, ондосно да је све бременито вечним божанским смислом и назначењем. Овде је реч о узимању сакралних метода сликања и примењивању на мешовите теме – свештене и профане. На овима илустрацијама имамо помешане ликове Бога и Светих Његових али и деце и њиховог света: играчака, животиња, биљака, риба и вода и свега онога што их окружује. То одмах пред нас поставља неколико питања. Да ли је легитимно сликати овакве садржаје овим средствима? Да ли има места за лутке и куце у Царству Божијем? Која је педагошка улога свештеног изображавања свакодневних приказа?

Одговор на ове дилеме не треба тражити изван контекста оних којима се обраћамо односно деце. Деца, којих је Царство Божије, осећају да је граница између духовних стварности које јесу и које ће доћи у ствари укинута, она им