|
||
     |
||
| АРХИВА | ||
Преносимо занимљив текст о теми која дуже време заокупља пажњу наше црквене јавности. Текст се бави теологијом Митрополита Јована Зизијуласа. Оно што нас као издаваче православних књига зе децу брине јесте утицај ове теологије, пуне елемената дискутабилне православности, који наша деца највише осећају кроз актуелне уџбенике веронауке (Епископа Игњатија браничевског) код нас, а што се лако проверава простим поређењем тих елемената са изворном православном теологијом. Вредновање теологије Митрополита Јована Зизјуласа Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска У последње време у нашој јавности све је више гласова који оспоравају "ауторитет" Високопреосвећеног Митрополита пергамског г. Јована Зизјуласа. Јован Зизјулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије. Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наси ђаци и студенти у образовним установама Српске Цркве, у најважнијој области за богословље - догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним Црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа? Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за "ауторитет", да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску Цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизјуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и Папе. Неки од његових ставова већ су били предмет критичке анализе у богословским круговима других Помесних Цркава. У прилогу доносимо текст професора догматике са Богословског факултета у Солуну, г. Георгија Марцелоса, који се, између осталог, дотиче и неких ставова Високопреосвећеног Митрополита Зизјуласа. Текст је објављен у часопису Свети Кнез Лазар, бр. 26 из 1999. године. Да бисте преузели текст кликните овде .
Међународни округли сто „Косовска криза: Српске опције“ Савети новој влади Србије 10. мај 2008. Извор: Глас Јавности
Учесници међународног округлог стола „Косовска криза: Српске опције“, у организацији Академије за дипломатију и безбедност, покушали су јуче у Београду да конципирају стратегију одбране националних и државних интереса и у ситуацији насталој после 17. фебруара. Своје предлоге и идеје наменили су Влади Србије, која ће бити формирана после 11. маја. Глас доноси изводе из неких од излагања Јегор Енгелхарт: С руским војним базама на својој територији Србија би била заштићена од даљег комадања Стручни сарадник Руске академије наука у Москви Јегор Енгелхарт истакао је да је Србија прва страна дестинација коју је посетио изабрани председник Дмитриј Медведјев, али да је „за било какво даље развијање наших односа неопходно окончање конфузије у Београду“. даље
'О души' - Преподобног Максима Исповедника Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска Доносимо трактат светог Максима Исповедника "О души", у преводу и са предговором Епископа др Артемија. Тема која већ више година узбуркава црквену јавност у Србији - да ли је душа смртна или бесмртна, у делу светог Максима Исповедника добија прави, јасан, аналитички и предањски одговор. За Цркву, кроз њену двехиљадугодишњу историју, не постоји дилема да ли је душа смртна или бесмртна. Одговор на ово питање увек је био јасан и недвосмислен, заснован на Еванђељу и делима светих Отаца. даље
Преносимо ову вест као пример врхунског сарказма: Ren: Kosovo raskrsnica za Brisel, ne za Moskvu
А потом прочитајмо писма Јоване и друге деце са Косова, да бисмо схватили да нема веће изолације од ове која је од те исте Европе наметнута нашим сународницима на Косову и Метохији, јер и Косово је Србија и остаће Србија. Далеко им "лепа" Европа која хладно гледа и окива нашу децу бодљикавом жицом. Далеко им визе и олакшице, пустите нашу децу да као људи шетају бар по својој земљи, а после ћемо лако за визе. Празници на Косову и Метохији Екипа Дуга Књиге је имала радост да у суботу, на празник Врбице, присуствује литији и бденију у манастиру Грачаници на распетом Косову и Метохији. Дводневни боравак на КиМ је организовало удружење Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови у Расу, које иначе често организује посете манастирима и местима где живе Срби на КиМ. Тај дан, субота, започео је, након целовечерењег пута, светом Литургијом у манастиру Свети Архангели код Призрена, који тога дана слави славу - васкрсење четвородневног Лазара. Конак манастира је порушен након дивљања шиптарских терориста у мартовском погрому, али је трудом монаха и верног народа оспособљен нови конак. Цео манастир је опкољен жицом, и "чувају" га војници немачког КФОРа (они су га "чували" и када је спаљен). Нови конак сада изгледа овако: Након славе уприличена је посета цркви Богородице Љевишке у Призрену, такође спаљеној у мартовском дивљању. Као и све остале наше светиње на Косову и Метохији, и ова црква је ограђена бодљикавом жицом. Међутим, присутној дечици то није представљао проблем, па су се на изненађење свих дечица обрела у порти цркве, показујући символично да су насилно постављене препреке које нас деле од светиња само привремене. Чврсто верујемо да ће препреке саме пасти када се ми, по Господњим речима "вратимо и будемо као деца" и обратимо Њему свим срцем, јер је Господ благоволео да "из уста одојчади и мале деце" начини Себи хвалу, што се и на овај празник Врбице показало као истинито.
Послеподне је група стигла у Грачаницу, где је управо почињало бденије са литијом за празник Врбице. Служио је Преосвећени владика Артемије. Након освећивања врбица, свако дете је уз врбову гранчицу добило књигу "Христос воскресе!" у издању Дуге и Пријатеља (изашле са благословом владике Артемија). Књиге је откупило Министарство за КиМ у Влади Србије и даривало свим предшколцима на Косову и Метохији.
Уследила је литија око цркве и бденије. Преноћили смо у Ораховцу, месту у коме сада живе углавном Шиптари. Остало је око 300 Срба, и они живе на периферији града. Шиптари се труде да им на сваки начин загорчају живот не би ли и њих отерали, као што су побили и протерали многе Србе досад. О овим дивним људима, дочеку који су нам приредили скупа са својим парохом, оцем Вељом, гостопримству које су нам указали, али пре свега о њиховом бодром духу, пламеној вери и решености да тамо остану и опстану, не може се испричати у једној краткој репортажи, и зато ћемо о томе посебно писати. Сутрадан - празник Цвети и Литургија у манастиру Дечани, обилазак Пећке Патријаршије и манастира Гориоч, и затим повратак. Пријатељи манастира Ђурђеви Ступови организују већ за васкршње празнике путовање на Косово и Метохију, о чему се може наћи информација на њиховом сајту. Овим путем желимо да изразимо захвалност удружењу Пријатеља на позиву да присуствујемо празницима на распетом Косову, а пре свега у манастиру Грачананици приликом поделе књига деци, затим Ораховчанима на указаном гостопримству, као и Министарству за КиМ што је уприличило поклон-књиге дечици на КиМ. Имамо част да вас обавестимо да је део књига "Христос воскресе", у издању "Дуга Књиге" и Пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу, откупило Министарство за Косово и Метохију и наменило их деци-предшколцима са Косова и Метохије. Откупљене књиге ће у суботу 19. априла, на празник Врбица, у 16 часова у манастиру Грачаници присутној деци поделити Преосвећени Владика Артемије и министар за КиМ Владе Србије Слободан Самарџић, док ће осталим предшколцима, који не буду присутни тога дана у Грачаници, књиге бити подељене до Васкрса. Такође, обавештавамо наше читаоце да књига "Христос воскресе" од данас, 18. априла може да се нађе у киосцима у свим већим градовима Србије. Књига такође може да се нађе у већим књижарама, у црквама и манастирима, као и у просторијама Пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу. ПОСЛЕДЊА ОПОМЕНА - у минут до 12.00 Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска На повратку са Наше најновије мисије у Вашингтону морам да вас упознам да се Србија суочава са ситуацијом која је истовремено испуњена опасношћу и надом када је реч о будућности КиМ. Снаге у САД које желе да ампутирају КиМ од Србије и да избришу присуство, па чак и памћење на православни српски народ са КиМ, и даље су јаке и одлучне. Међутим, са друге стране, гласови разума и честитих Американаца, који су убеђени у срамност и неморалност званичне политике њихове владе, не могу се више игнорисати. У Вашингтону смо разговарали са члановима Сената и Конгреса, са представницима владине администрације, са представницима страних амбасада, са новинарима, професорима и академцима, као и са аналитичарима “тинк-танк” професионалних фирми. Као и током наше недавне мисије у Берлину, и у САД-у смо чули познате гласове који су и даље непријатељски. Али морам напоменути да смо чули и много више нових гласова који су пријатељски расположени према нама. Међутим нико, било да је реч о пријатељима или непријатељима не сумња да смо пред катастрофом која прети нама, православним хришћанима на КиМ, уколико западне земље, вођене САД-ом, наставе са својим планом да признају једнострано проглашење независности од стране џихадске терористичке и насилничке администрације у Приштини. Нико не сумња у то да ће се таквом политиком распламсати насиље. Нико не пориче да би то успоставило опасан преседан нестабилности у целом Балканском региону, у Европи, па чак и широм света. Ипак, сви су нас уверавали да администрација САД-а намерава да настави да иде у истом правцу и да ће на тај начин детонирати ту предвидљиву кризу. Зашто, поставља се питање? Зато што администрација САД-а очекује и нада се, да последице неће бити тако лоше какве би могле бити. А нарочито због тога што се верује, да би исход кризе нанео патњу и страдање само српском народу, што за њих није битно, јер би Американци, Европљани као и њихови албански клијенти, били поштеђени сваког страдања. Међутим, није ово једина лекција коју смо научили у Вашингтону. Морам са задовољством да подвучем да, по први пут, након мојих десетогодишњих посета у мисијама мира и разумевања, угледни Американци, чији се гласови не могу игнорисати, сада гласно траже промену курса њихове политике према Србији. Предводници тог покрета, као што је већ добро познато, јесу амбасадор Џон Болтон, секретар Лоренс Иглбергер, и секретар Питер Родман. Током наше мисије ми смо разговарали са многим угледним и активним политичарима и конгресменима који, због опасности претеће кризе коју више нико не може да сакрије, већ сада наступају са иницијативама како би што пре зауставили даље кретање у правцу несретне политике коју је зацртала администрација САД, а чему је нарочито допринео Стејт Департмент. Значи, већ дуго очекивана дебата коначно је почела у САД. Зато верујем да, уколико бисмо добили у времену, веома брзо би свака сумња о мудрости и целисходности садашње званичне политике САД-а дошла до своје критичне тачке, и довела би до потпуног заустављања те политике. Ипак, можда нећемо имати довољно времена из једног простог разлога коме смо, нажалост, сами допринели. Безброј пута чули смо од стране наших пријатеља, али и непријатеља, потпуно исто мишљење - да носиоци анти-српске политике верују да могу остварити свој циљ зато што ћемо ми Срби само слегнути раменима и нећемо пружити било какав одговор, без обзир a на то шта нам непријатељи чинили. Чули смо више пута да нам се цитирају обећања дата од неких српских политичара, чија су нам имена отворено навођена, а који су рекли да ће српски одговор на агресију и окупацију бити много мањи, него што би учинила било која друга независна држава. Вашингтон верује да ти српски политичари држе нашу војску чврсто на ланцу. Рекли су нам и то, да исти српски политичари не сматрају и не оцењују да је наговештена мисија ЕУ нелегална, или да је виде као вид окупационих снага, које се шаљу као претходница признања. Ти српски политичари, мада у јавности кажу да никада неће прихватити губитак Косова и Метохије и ништа неће прихватити у замену, у истом даху кажу да Србија мора да ојача наше односе са агресорским земљама, чак и ако оне спремају нове нападе на нашу земљу, нашу Цркву и на наш народ. Речи тих српских политичара имају само једно значење у свести оних у САД-у који нас мрзе, и у свести њихових савезника у другим земљама, а то је да: “…ми можемо да радимо шта желимо.” Да, кажу они, тачно је да ће Срби на Косову и Метохији страдати, али они су само Срби. Да, кажу они, страдање би могло да се покаже ту и тамо као нека ружна епизода која ће брзо проћи, после чега ће осакаћена Србија брзо прихватити нову реалност. По њиховом мишљењу, што се Русије тиче, она не треба много да их брине, зато што Срби неће ни затражити њену помоћ. Због свега тога и даље настављају са својим уверењем, и не крију своју намеру. Напротив, они кажу: “ми ћемо отети Косово и Метохију од Срба, извадићемо им срце из груди, само зато што нам се може.” Драги у Христу сународници, ако дозволимо да нападну нашу веру, нашу државу и наш народ, само зато што смо им се показали као кукавице, онда нам нико други неће бити крив, сами ћемо бити криви за нашу судбину. Ако дозволимо да садашња криза владе парализује способност Србије да се супротстави очекивањима наших непријатеља, и ако покажемо да ћемо нашим непријатељима бити само лаки плен, будите сигурни да ће нас проклети будуће генерације православних Срба. Уколико се не потрудимо да доведемо нашу сопствену народну кућу у ред, и уколико се не удружимо да пружимо јединствену одбрану свега онога што је за нас свето и драгоцено, будите сигурни да ћемо одговарати и на овом и на оном свету. Са друге стране, ја немам никакву сумњу да, чак ако се деси најгоре, ако УЧК разбојници и терористи прогласе независност, и буду признати од непријатељских влада, ми никада нећемо изгубити КиМ. Да, ми ћемо опет страдати под новом нелегалном окупацијом дела наше свете отаџбине. Али, како смо рекли свима са којима смо разговарали, ми Срби смо преживели многе окупације и победили смо их. Неправедно, наметнуто решење никада не може да траје. Безбожна агресија никада не може да победи и да опстане. Само компромис и поштовање права, морала и заједничког живота међу људским бићима, може да створи прави трајан мир и безбедност. Ако се најгоре и деси, једино питање ће бити како и када ће се окупација окончати. И колико ћемо бола истрпети као резултат окупације. Али, и на основу оног што смо чули у Вашингтону, ми не прихватамо те околности као неизбежне. Као што смо раније рекли, преузете су иницијативе за промену политике САД. Чак и Европске владе које су спремне да следе политику САД-а, већ озбиљно сумњају у такав курс и боје се последица – мада, пошто су кукавице, још увек то јавно не показују, јер се боје да не изазову гнев њихових господара у Вашингтону. Просто је невероватно да, иако су прошле две декаде од како се сломио комунизам у Европи, нико није могао да предвиди, да ће те новокомпоноване, тобоже демократске и независне земље, као обично робље извршавати диктаторске заповести бирократа из Стејт Департмента, чак савесније него што су некад извршавали запосвести Политбироа. На основу свега што смо чули како у Америци тако и у Европи, уверен сам да можемо отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како би ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину, политичке партије, друштвене организације, медије … Зато, врло брзо, ми морамо да:
Неки ће рећи да је ово директно уплитање у политику. Не, није. Па чак и да јесте, као пастир Нашег стада на Косову и Метохији Наша је дужност да вам пренесемо само истину о оном што сам чуо и сведочио у Вашингтону и другде. И на основу онога што смо чули, позивамо све Србе да испуне свој завет и да поступе по својој савести. Дужност Нам је да Вас данас позовемо на нову Косовску заклетву. Уз помоћ светог Цара Лазара ми морамо да следимо његов пример као и безбројне примере христољубивих српских светаца и предака, који су се увек опредељивали за Царство Небеско, а не за земаљско. Наша борба није само борба за правду, за националне интересе, нити је само војна, она је пре свега духовна борба. И уз помоћ Христа, његове Пречисте Матере - Богородице, Св. Јована Претече, Пророка и Крститеља, и свих Светих, ми ћемо победити, јер - КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Епископ рашко-призренски + АРТЕМИЈЕ 28. фебруар 2008. 09:45 АПЕЛ ЗА ПОДРШКУ Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
Драги сународници, браћо Срби и сестре Српкиње, Драги пријатељи, Користим прилику да се као Епископ и духовни воћа нашег народа на Косову и Метохји, обратим овом цењеном протестном скупу на коме сте се окупили у тако великом броју да изразите и свету посведочите две основне истине: Прво, да је Косово и Метохија Србија , било кроз векове, јесте и биће у векове, и Друго, да Ви, као и целокупни српски народ ма где живео, у Отаџбини мајци Србији или у расејању, не прихватате, не признајете и не пристајете на насилно одвајање Косова и Метохије од Србије кроз нелегитимно и нелегално једнострано проглашење тзв. Независности Косова од стране вековних угњетача и садашњих окупатора косовских Шиптара и њихових белосветских помагача. Браћо и сестре, морамо најпре објаснити себи, уверити себе, па онда и наше пријатеље из других народа који нас разумеју, схватају и подржавају, да Косово за нас Србе није просто ГЕОГРАФИЈА, него нешто много више од тога. Косово је идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред свакога Србина понаособ на ВИДОВДАН оне давне 1389. године. Тада је Косово и Видовдан постало наша „духовна вертикала“ и камен темељац на коме се вековима градила сва наша историја, наша духовност, наша култура и наша државност од Косовске Битке па све до данас. Данас је све то доведено у питање. Потпомогнути светским моћницима и силницима, газећи све међународне и правне принципе и Повеље УН Шиптари су једнострано, нелагално и нелегитмно прогласили некакво независно Косово, отимајући га од Србије и српског народа. Србија то не признаје и не прихвата и никада на то неће пристати. Јер Косово и Метохија за Србију је што и срце у човеку. Не може нико своје срце некоме поклонити, или га са неким поделити, а да остане човек. Без срца, уместо човека, имамо леш. Без Косова нема ни Србије, а ни српског народа. Српски народ на Косову и Метохији већ девет година крвари распет али Косово не напушта. Неће га ни сада напустити. Ми смо на своме огњишту, у својој држави Србији, уз своје цркве и манастире, макар и порушене, и немамо намеру да одатле одлазимо. Могу нас силом прогнати, лишити живота, али нам не могу Косово отети. Прогнани народ задржава право, признато као основно право свакога човека, да се врати тамо одакле је прогнан. И ми ћемо се вратити на Косово и Метохију, кад-тад. То право не застарева никада, као и злочини геноцида и етничког чишћења што не застаревају. Злочинци ће кад-тад одговарати за своја недела. Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће открити. Знамо, тешко је то чекати и дочекати. Али ми имамо наше претке који нам својим примером показују да је то могуће. Морамо имати стрпљења и наду на Божију правду, која је, према народној пословици, често спора, али достижна. Спора је за наша људска мерила, јер ми бисмо хтели да се сви проблеми реше сада и овде, пред нама и за време нашег живота. Али историја нас учи да то не бива тако често. Напротив. Да бисмо ми истрајали, остали и опстали на нашим светим косовско-метохијским просторима нама је потребна помоћ и подршка. Помоћ од Бога и наших светих предака, а подршка од Вас наше браће, и Вас наших пријатеља који сте и данас окупљени на овом тргу заједно са нама. Подигните свој глас у земљама у којима живите не само на протесту, на тргу, него свуда и на сваком месту. Говорите о неправди, о злочинима, о рушењу и уништавању наших цркава и манастира на Косову и Метохији, о прогонима, убиствима, злостављанима, силовањима, и пљачки коју Шиптари врше над обесправљеним српским народом већ пуних девет година пред очима и лицем целога света. Свет се прави да то не види. Свет уместо да казни примерно све те починиоце многобројних злочина, хита да их награди. Хита са признавањем бесправно проглашеног Независног Косова. Какав руг и срамота! Какав морални пад! Ми пак, Срби престанимо да срљамо у наручје оних који нам срце чупају из груди. Рецимо одлучно ЕУ да не желимо у њихово друштво док нам отимају Косово. Србија може у ЕУ само целосна, само са својим срцем – Косовом и Метохијом. То поручујемо и нашим властодршцима. Пристајати на ЕУ без Косова и Метохије је велеиздаја Србије и поништење целокупне наше историје. Наша је света дужност да Вас и цео наш народ данас позовемо на нову Косовску заклетву. Уз помоћ Светог Цара Лазара ми морамо да следимо његов пример као и безбројне примере христољубивих српских Светаца и часних Предака који су се увек опредељивали за Царство Небеско. Наша борба је пре свега духовна борба. Стога будимо јединствени у нашем опредељењу. Само јединствени, а уз помоћ Христа Богочовека, Његове Пречисте Матере Богородице, Светог Јована Претече и Крститеља и свих Светих, ми ћемо победити јер КОСОВО ЈЕ СРБИЈА Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски +АРТЕМИЈЕ Сајам књига у Новом Саду У петак, 29. фебруара у 18 часова биће свечано отворен 3. Пролећни међународни сајам књига. Сајам се одржава на спрату СПЕНС-а. Организатор је Пословно уружење издавача и књижара Војводине (www.knjigavoj.co.yu). Позивамо Вас да посетите Сајам, као и штанд Дуга Књиге. Улаз је слободан. |
||
© Дуга Књига, 2005-2008.
|
||
 | | |
