Преносимо занимљив текст о теми која дуже време заокупља пажњу наше црквене јавности. Текст се бави теологијом Митрополита Јована Зизијуласа. Оно што нас као издаваче православних књига зе децу брине јесте утицај ове теологије, пуне елемената дискутабилне православности, који наша деца највише осећају кроз актуелне уџбенике веронауке (Епископа Игњатија браничевског) код нас, а што се лако проверава простим поређењем тих елемената са изворном православном теологијом.

Вредновање теологије Митрополита Јована Зизјуласа

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

У последње време у нашој јавности све је више гласова који оспоравају "ауторитет" Високопреосвећеног Митрополита пергамског г. Јована Зизјуласа.

Јован Зизјулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије.

Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наси ђаци и студенти у образовним установама Српске Цркве, у најважнијој области за богословље - догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним Црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа?

Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за "ауторитет", да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску Цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизјуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и Папе.

Неки од његових ставова већ су били предмет критичке анализе у богословским круговима других Помесних Цркава.

У прилогу доносимо текст професора догматике са Богословског факултета у Солуну, г. Георгија Марцелоса, који се, између осталог, дотиче и неких ставова Високопреосвећеног Митрополита Зизјуласа. Текст је објављен у часопису Свети Кнез Лазар, бр. 26 из 1999. године.

Да бисте преузели текст кликните овде .

Међународни округли сто „Косовска криза: Српске опције“

Савети новој влади Србије

10. мај 2008.

Извор: Глас Јавности

Учесници међународног округлог стола „Косовска криза: Српске опције“, у организацији Академије за дипломатију и безбедност, покушали су јуче у Београду да конципирају стратегију одбране националних и државних интереса и у ситуацији насталој после 17. фебруара. Своје предлоге и идеје наменили су Влади Србије, која ће бити формирана после 11. маја. Глас доноси изводе из неких од излагања

Јегор Енгелхарт:
Освета Москве НАТО

С руским војним базама на својој територији Србија би била заштићена од даљег комадања

Стручни сарадник Руске академије наука у Москви Јегор Енгелхарт истакао је да је Србија прва страна дестинација коју је посетио изабрани председник Дмитриј Медведјев, али да је „за било какво даље развијање наших односа неопходно окончање конфузије у Београду“. даље

'О души' - Преподобног Максима Исповедника

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Доносимо трактат светог Максима Исповедника "О души", у преводу и са предговором Епископа др Артемија.

Тема која већ више година узбуркава црквену јавност у Србији - да ли је душа смртна или бесмртна, у делу светог Максима Исповедника добија прави, јасан, аналитички и предањски одговор.

За Цркву, кроз њену двехиљадугодишњу историју, не постоји дилема да ли је душа смртна или бесмртна. Одговор на ово питање увек је био јасан и недвосмислен, заснован на Еванђељу и делима светих Отаца. даље

Ново издање "Дуга Књиге" и Пријатеља манастира Ђурђеви Ступови - "Христос воскресе!"

Из штампе је изашла друга књига из библиотеке ПОЗДРАВИ "Христос воскресе!". Штампана је у 30.000 примерака на неколико језика - српском, руском, румунском, грчком и енглеском. Као издавач за румунски језик појављују се наши стари пријатељи, ИК Predania из Румуније, за грчки језик манастир Васкрсења из Епархије бачке, за енглески језик Светигора, као и за српски језик за подручје Црне Горе, и књиге су изашле са благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. За руски језик издавач је, са благословом Патријарха московског и све Русије Алексеја другог, Издавачки савет Руске Православне Цркве, а такође је део тиража на руском језику издала Дуга Књига, која се појављује као издавач на српском језику, заједно са Друштвом пријатеља манастира Ђурђеви Ступови у Расу. Књига је на српском језику изашла са благословом Владике рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија. И ова књига је, као и претходна, "Христос се роди!", својеврсна књига-играчка, и њоме издавачи покушавају да попуне празнину која влада када су у питању православне књиге за најмлађе. Колико су у томе успели, суд ће дати читаоци, којима са радошћу предајемо у руке ову књигу.

Најава нових издања "Дуга Књиге"

Сребрне боготкане речи - Владимир Никифоров-Волгин

Пре читаоцима ће се, ако Бог да, ускоро појавити ова предивна књига руског писца Владимира Никифорова Волгина, у преводу Злате Коцић. Волгин је припадао оној генерацији Руса који су живели у време октобарске револуције у Русији. Он је, због својих књига прожетих Православљем и љубављу према Богу и оним вредностима на које су устали безбожни бољшевици, мученички скончао скупа са безброј богољубивих Руса пострадалих у те несрећне дане. Књига ће ускоро бити у штампи, а дотле доносимо прву причу из књиге, по називом "Свеци иду на јутрење":

СВЕЦИ ИДУ НА ЈУТРЕЊЕ

(Уочи Нове године)

Потпуно бели од наслага снежних пахуља, запутили се свечери преко широких поља Никола Угодник, Сергеј Радоњешки и Серафим Саровски.

Подастире им се пред ноге вејавица, пуцкета на мразу поље затрпано сметовима. Завија мећава. Мраз леди самотну снежну земљу.

Никола Угодник има на себи стари кожух, повелике подеране ваљенке. На рамену му упртњача, у руци штап.

Сергеј Радоњешки је у монашкој мантији. На глави му скуфија, сва бела од снега, а на ногама опанци од лике.

Серафим Саровски, у дугом белом ватираном сеоском капуту, у руским чизмама, хода погурено и подупире се тојагом...

Лепршају на ветру седе браде. Снег заслепљује. Хладно је светим старцима у самотној леденој тами.

– Аух, какав мраз, грешник, аух, стара шаљивчина! – весело приговара Никола Угодник и, не би ли се угрејао, лупка грубим сељачким рукавицама по кожуху укрућеном од мраза, и хита, хита живахним старачким кораком, ваљенке стружу ли стружу.

– Удесио нас је мраз, нема шта, удесио старце... Такав немирко, обуздај га, Господе, такав несташко! – смеје се Серафим и такође трчка поскакујући, не заостајући за бодрим Николом , а чизме му само шкрипућу по хрускавој снежној стази.

– Ма није ово ништа! – благо се смеши Сергеј. – Године 1347, е, оно беше студен. Стра'ота...

– Да не залутамо у пољу – каже Серафим.

– Нећемо залутати, оци! – са сигурношћу одговара Никола. – Ја све руске путеве познајем. Још мало па ево нас код Китешке шуме, даће Господ да у тамошњој црквици одслужимо јутрење. Убрзајте корак, оци моји!

– Бодар ли је Угодник! – благо се смешећи каже Сергеј и придржава му се за рукав. – Усрдан! Из туђих крајева, а заволео руску земљу више од свега. Што си ти, Никола, тако заволео наш народ, помрачен гресима – ходаш његовим жалним путевима и непрестано се за њега молиш?

– Што сам га заволео? – одговара Никола гледајући Сергеју у очи. – Дете је она, Русија! Цвет благи, миомирисни... Кротка мисао Господња... Дете Његово љубљено... Неразумно, али омиљено. А ко не би заволео дете, ко се не би разнежио над цветићем? Русија, то је – кротка мисао Господња.

– Лепо си то рекао, Никола, о Русији – дирнуто прошапута Серафим. – И ја бих пред њом, радости моја, на колена хтео да клекнем – да се молим као икони часној!

– А шта ћемо, оци свети – бојажљиво упита Сергеј – с крвавим годинама 1917, 1918, и 1919? Зашто се руски народ умрља крвљу?

- Покајаће се – са сигурношћу каза Никола Угодник.

- Спасиће се! – одлучно рече Серафим.

- Молићемо се! – прошапута Сергеј.

Стигоше до шумске црквице покривене снегом.

Упалише свеће испред потамнелих икона, унеше се у јутарњу службу.

Иза зидова црквице гудела је снежна Китешка шума. Певала је мећава.

У забаченој шумској црквици светитељи руске земље молили су се за Русију, Спасову љубав, кротку мисао Господњу.

А после јутрења, три заступника изиђоше из црквице у порту и благосиљаху на све четири стране снежну земљу, мећаву и ноћ.

1926.

Јереј Владимир Вукашиновић - ДЕЦА И ЦРКВЕНО СЛИКАРСТВО

Текст предавања са трибине ПРАВОСЛАВНА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ, у Манастиру Подмаине у Будви, 13. 08. 2006

Цео текст ...

АРХИВА 1 2